Memorije racunara

Osnovni pojmovi

Memoriju ili memorijski sistem čine uređaju koji obezbeđuju zapisivanje binarnih podataka. Memorija je namenjena upisu, pamćenju i čitanju podataka i programa. Operacija upisa i operacija čitanja nazivaju se još i pristup memoriji. Svaki memorijski sistem bilo kog tipa sadrži memorijski medijum na kome si pamte podaci, kao i odgovarajuće upravljačke elektronske i programske blokove.
Za memorije računara koristi se široki opseg tipova, tehnologija, organizacija i cena. Nijedna tehnologija nije optimalna u zadovoljenju zahteva za memorijski sistem računara. Kao posledica toga svaki računarski sistem poseduje hijerarhiju memorijskih podsistema, pri čemu nekim procesor pristupa direktno, a nekim pristupa preko ulazno-izlaznih modula.

 
Memorijski medijumi

Za obradu podataka na računaru tj. za njihovo unošenje u računar ili izlaz iz računara, kao i za prenos na daljinu, podaci se pamte na posebnim materijalnim nosiocima – memorijskim medijumima ili nosiocima podataka. Memorijski medijum predstavlja materijal, ili konfiguraciju načinjenu od njega, čija se neka njegova promenljiva fizička veličina koristi za registrovanje podataka. Primeri medijuma su: magnetne trake, diskete, magnetni diskovi, optički diskovi, bistabilna elektronska kola itd.
U svim memorijskim sistemima koji se danas koriste na memorijskom medijumu se pamti energija u nekim diskretnim količinama, kao što su npr. magnetni moment, struja, naelektrisanje, provodni put i sl. Da bi se neki medijum mogao koristiti za pamćenje podataka, treba da poseduje:
a)    dva stabilna stanja kojima se predstavljaju binarne vrednosti „0“ i „1“,
b)    mogućnost upisa prelaskom u odgovarajuće stanje,
c)    mogućnost čitanja stanja.

 
Podela memorije

Memorija računara se sastoji od operativne memorije i spoljne memorije. Operativna memorija je namenjena privremenom pamćenju podataka i programa, a sačinjena je od bistabilnih memorijskih elemenata. U operativnoj memoriji se takođe pamte i međurezultati i konačni rezultati obrade.
Operativna memorija često se sastoji od više memorijskih modula, pri čemu svaki od njih može  da obavi istovremeno jedan pristup memoriji. Memorijski moduli organizovani su u memorijske banke, sastavljene od više modula koji dele iste ulazne i izlazne magistrale.
Spoljna memorija ima veliki kapacitet i služi za pamćenje podataka velikog obima i njihovo čuvanje na duži vremenski period, a znatno je sporija od operativne memorije. Spoljne memorije služe za dugotrajno čuvanje podataka i programa, čuvanje podataka velikog obima, arhiviranje podataka, čuvanje rezervnih kopija podataka i dr.