Женски менаџмент на примеру
Србије
Ментор
Кандидаткиња
Београд, 2013
Друштвени и социјални положај жена после Другог светског рата почео је
драстично да се побољшава. Жене и мушкарци су почели да стичу иста права,
што је имало утицаја и на њихов улазак у пословни свет који је до тада био
резервисан само за „јачи пол". Међутим, данас нису укинуте све предрасуде које
постоје када се говори о пословним женама и резултатима које оне могу
остварити. Жена је јако тешко мењала већ утврђене моделе друштва који су
фаворизовали улогу мушкарца у пословном свету, а сем тога она није добијала
ни подршку окружења у којем живи управо због традиционалних и
патријархалних односа који постоје у друштву. У нашем друштву још увек су
доминантни стереотипи о улози полова, традиционална и застарела веровања о
томе коју врсту посла требају обављати жене, а коју врсту посла мушкарци.
Често је присутна изрека да жена мора бити два пута боља од мушкарца како би
успела, а позната је и изрека да су људи врло строги према неуспелим
мушкарцима и веома великодушни према успешним женама.
По правилу, женама је увек давана нека мање истакнута функција и тиме
им је било онемогућено да покажу своје таленте у пословном свету. Уместо тога,
њихова улога је била маргинализована и било им је онемогућено да учествују у
процесу доношења одлука. Међутим, оне су ипак одлучиле да прокрче пут, да се
изборе за своје место и да се докажу у пословном свету, који је јако дуго важио
као искључиво „мушки терен". Полако крећу да са великим успехом руководе
компанијама, и тиме разбијају стереотипна мишљења о улози жена у бизнису.
Између осталог, користећи упорност у раду и интуитивност, жене стичу
одређене пословне предности.
Овде у овом раду биће приказано чињенично стање жена менаџера-
предузетница у пословном свету, биће речи о препрекама са којима се жене
суочавају приликом запошљавања и на самом радном месту, биће речи о
стереотипима и предрасудама полова у друштву, као и видовима
дискриминације жена у процесу запошњавања и касније о препрекама на које
наилазе при напредовању у каријери. Рад ће посебан акценат бацити на стање у
Србији када је реч о женама у бизнису. Приказаће тренутно стање у свету
бизниса на овим подручијима и у први план истакнути успешне жене менаџерке.
жене почињу да се баве занатима као што су кројачице женске одеће, тако да су
почеле подједнако да се уважавају као и мушкарци. У време 18. и 19. века, када
је дошло до Индустријске револуције, са изградњом фабрика жене почињу да се
запошљавању у њима, али оне су се обично опредељивале за традиционалне
женске послове, бивале су мање плаћене и мање вредноване. Власници фабрика
су их највише запошљавали у текстилној индустрији, где су радиле и више од 12
сати уз јако малу надницу. Оне су се налазиле у тешком положају, биле су
дискриминисане и тада, такође, нису имале никакву заштиту од тадашњих
синдикалних организација, јер су они радије заступали искључиво мушкарце.
1948. године Међународна организација рада доноси Конвенцију о
елиминисању свих видова дискриминације жена. Пре доношења ове Конвенције
жене нису имале никаква права у поређењу са мушкарцима.
Кроз историју жене су радиле у циљу задовољења својих економских
потреба. Уколико су биле сиромашне оне су радиле без обзира на свој брачни
статус и уколико мушкарац није могао довољно да заради за потребе породице.
Оне су одувек биле одговорне за подизање деце, независно од тога да ли су
имале посао или не. Углавном су биле на нижем професионалном статусу и
имале мање плаћен посао
1
.
У савременом добу дошло је до великих промена када је у питању
положај жена. Дошло је до повећаног учешћа жена у укупној радној снази, жене
у бројним земљама имају права и заштиту државе, затим имају сличне услове и
могућности да се образују, напредују у својим каријерама као и мушкарци. У
данашње време више није реткост видети успешну пословну жену на челу
компаније. Велики број жена су се доказале у занимањима која су се дуго
времена сматрала мушким, али такође још увек постоје и оне жене којима је јако
тешко и наилазе на неразумевање и одбацивање у срединама у којима раде и
живе.
Током целе историје жене су биле предузетнице, само се то није посебно
наглашавало. Прво женско предузетничко удружење ФЦЕМ
2
(Удружење жена
1Više o ovome, Radović-Marković, prof. dr Mirjana, Žene i mali biznis, Poslovni biro, Beograd 2005.
2 Više informacija o ovom udruženju pogledati na internet sajtu
www.fcem.org
