VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
TEMA:
MENICA I MENIČNO POSLOVANJE
Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT
Profesor:
Student:
dr Vid Ristanović
Danka Todorović
br. ind.199-094-11
Beograd, april 2014.
1
SADRŽAJ
Uvod...........................................................................3
1. Pojam i karakteristike hartija od vrednosti.............3
2. Bitne osobine hartija od vrednosti..........................4
3. Bitni sastojci hartija od vrednosti...........................5
4. Uloga hartija od vrednosti.......................................5
5. Vrste hartija od vrednosti........................................6
6. Novčane hartije od vrednosti – MENICA................6
Zaključak...................................................................21
Literatura .................................................................22
2
4. hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu, nego i svakom dužniku
po toj hartiji od vrednosti, veoma strogu obavezu koja lišava dužnika
mogućnosti isticanja materijalno-pravnih prigovora.
5. jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti je načelo inkorporacije,
tj. načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti
ne može ostvariti na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od
vrednosti. Načelo inkorporacije razgraničava hartiju od vrednosti od niza
drugih pismenih isprava u kojima može biti konstatovana obaveza
izdavaoa prema imaocu te pismene prijave.
Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od
vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavaoca
hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva
pismena obaveza napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti zakonitom imaocu
hartije od vrednosti.
2. BITNE OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI
Polazeći od zakonskog pojma hartije od vrednosti i od upoređivanja hartija
od vrednosti sa drugim pismenim isprava u pravnom prometu, proizilaze
određena dokazna, legitimaciona i inkorporaciona svojstva hartija od vrednosti.
Hartije od vrednosti imaju niz drugih osobina, naročito pojedini oblici hartija od
vrednosti, ali sve osobine hartija od vrednosti nisu bitne i ne moraju biti prisutne
kod svake hartije od vrednosti.
Bitne osobine hartija od vrednosti, a bez kojih nema hartija od vrednosti, i
koje moraju postojati kod svakog pojedinog pojavnog oblika hartija od vrednosti
su:
1. hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave,
2. u hartiji od vrednosti mora uvek biti konstatovano neko imovinsko-
materijalno pravo, iako pored imovinskog prava u hartiji od vrednosti
može biti istovremeno konstatovano i neko drugo pravo, pravo neke
druge vrste. Bitno je da se u svakoj hartiji od vrednosti mora konstatovati
njihovo imovinsko pravo.
3. pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti ne može se ostvariti i ne
može se prenositi na drugog bez istog vremenskog prenosa i
posedovanja hartije od vrednosti. Ovo je načelo inkorporacije, koje je
jedno od bitnih načela svih pojavnih oblika hartija od vrednosti.
4
3. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI
Pismene isprave koje ne sadrže sve bitne sastojke, ne mogu se smatrati
hartijama od vrednosti.
1
Bitni elementi koje mora da sadrži isprava kako bi imala
svojstvo hartije od vrednosti su:
1. označenje vrste hartije od vrednosti
2. firma, odnosno naziv i sedište odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije
od vrednosti,
3. firma, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija
od vrednosti glasi ili označenje da hartija glasi na donosicoca.
4. tačno označena obaveza izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti
5. mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u
seriji i njen serijski broj
6. potpise izdavaoca hartija od vrednosti, odnosno faksimil potpisa
izdavaoca hartije od vrednosti, koja se izdaje u seriji.
Zakon o obligacionim odnosima predviđa, da se mogu posebnim
zakonima - kao zakonima lex specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu
odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadrži bilo koji od navedenih
sastojaka, ne može se smatrati hartijom od vrednosti. Takođe, i hartije od
vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji bitni sastojak nemaju
pravno dejstvo.
4. ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI
Uloga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste mogu
imati kreditnu ulogu (menica, u nekim slučajevima trgovačka uputnica, obveznica
isl), pa sve do toga da mogu imati i ulogu platežnog sredstva (ček). Dobar deo
njih služi kao sredstvo pri transakcijama u robnom prometu (teretnica-konosman,
skladišnica, tovarni list idr.) pomoću kojih se sa robom može raspolagati, čak i
kad nije roba u posedu kod vlasnika, i vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili istu
stavljati u zalog. Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao što je akcija), daje
pravo vlasništva i upravljanja akcionarskim društvom.
Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i
u tome da iste daju znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje svoje
potraživanje ili neko pravo bez upotrebe dokazivanja po kojem je osnovu on
stekao određeno pravo. i dužnik je pored poverioca bolje zaštićen kad postoji
hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da izvrši, bez obzira na njegovo
postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu ne bude podneta hartija od
vrednosti.
Uloga hartije od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog činjenice
da se sa istima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim
formularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lako falsifikovanja.
Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose
prava iz hartije, kao na primer, pravo potraživanja određene sume novca(menica
1
5
mnogo kasnije ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kada kupac nije u
mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio pradavcu menicu koja
bi dospevala kroz određeni broj meseci.
Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo i do promene uloge menice,
tako da se njena prvobitna uloga isključivo, kao sredstvo razmene domaćeg u
inostrani novac, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja( u vidu
kredita).Dugo vremena je menica imala strogo trgovački karakter. Mogli su je
izdati samo trgovci i bankari, što je onomogućavalo širu primenu menice u praksi.
Donošenjem francuskog Trgovačkog zakonika menica postepeno gubi svoj
staleški karakter. Danas ona predstavlja univerzalnu hartiju od vrednosti, tako da
u meničnom poslu mogu da učestvuju sva poslovno sposobna lica.
Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da
bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi
veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je u savremenom
meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. “blanko menice” gde je za stvaranje
menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da kasnije,
zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente.
U savremenom pravnom saobraćaju menica se kao kreditno sredstvo
upotrebljava (akceptni kredit, eskont menice), kao sredstvo obezbeđenja
potraživanja (kod potrošačkih kredita, bankarske garancije) i kao sredstvo
plaćanja(u odnosima sa elementom inostranosti).
IZVORI MENIČNOG PRAVA
Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo:
1.
Međunarodne
2.
Nacionalne(autonomne
) izvore meničnog prava.
Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu
usluga, dovela je još u XIX.veku do unifikacije(izjednačavanja) i jednoobraznosti
meničnih prava. U tom smislu su posebno bile zabeležene aktivnosti
međunarodnog udruženja za unifikaciju meničnog prava, udruženje za menično
pravo i Insituta za izjednačavanje privrednog prava. Održane su međunarodne
konferencije u Hagu 1910. i 1912.na kojima je usvojen i Haški menični reglman
koji nije primenjen jer je 1914.god izbio i Svetski rat.
Putem Društva naroda i Međunarodne trgovinske komore, u Ženevi je
održana međunarodna konferencija 1930.godine, na kojoj su usvojene tri
međunarodne konvencije iz ove oblasti. Radi se o sledećim
konvencijama:Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu, na osnovu koje su
zemlje(koje su ovu konvenciju prihvatile)obavezale da svoja nacionalna
zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje
izvesnih sukoba zakona u materiji meničnog prava i Konvencija o pitanjima taksa
u materiji menice. Sve tri konvencije potpisalo je i ratifikovalo dvadesetak
evropskih država, kao i neke druge države van Evrope(Japan, Brazil). Ove
konvencije nisu ratifikovale zemlje „cammon law“ sistema. Razlika između
zemalja koje su prihvatile ženevske konvencije i „cammon law“ sastoji se u tome
7
