Metode Tranzicije

Tranzicija je proces koji podrazumeva transformaciju državnog u privatno vlasništvo, ali i sveobuhvatnu promenu političkog, institucionalnog, ekonomskog i socijalnog sistema. Međutim, na prvom mestu tranzicija predstavlja promenu načina razmišljanja
Kraj socijalizma u zemljama Istočne Evrope za sobom je ostavio društva koja su se uprkos formalnoj sličnosti našla na različitim nivoima zrelosti. Dve ekstremne situacije su: kapitalizam, koga karakteriše odsustvo državnog vlasništva i tržišne intervencije, i socijalizam, koga karakteriše potpuno državno vlasništvo i potpuna državna kontrola. Jasno je da se ovakvi slučajevi razlikuju po dominantnim vrednostima ove dve kategorije. Pred zemljama u tranziciji je zadatak da strukturu svoje privrede promene tako da one postanu privrede u kojima dominira privatno vlasništvo i postoji samo neophodna tržišna intervencija.
Polazeći od iskustava zemalja u kojima je privatizacija sprovedena, najveće opasnosti su da se privatizacija izvrši, a da se ne dođe do ekonomskih i radom stvorenih resursa. U tom slučaju imovina, umesto nesposobne države kao kolektivnog vlasnika i preduzetnika dospeva u ruke nesposobnih privatnih individualnih vlasnika i preduzetnika, što ukazuje da se takvom privatizacijom ništa novo nije desilo – imovina je samo formalno pravno promenila vlasnika, dok njena ekonomska svrha nije postignuta. Novo vreme procesa globalizacije i internacionalizacije politike, tehnologije i privrede karakterišu brojni paradoksi. Štampa na našim prostorima je prepuna članaka na temu etike i društvene odgovornosti vezane uz prevare, pranje novca, mito i korupciju širokih razmera koje se dešavaju od 90-tih godina do današnjih dana.