Mladi i društvene mreže

Društvene ili socijalne mreže su online web servisi koji
korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove
komunikacije i mogućnost lične prezentacije.

Prisutnost na društvenim mrežama obezbeđuje
korisnicima višestruke koristi, pa ne čudi bum u
korišćenju društvenih mreža koji je zahvatio ceo svet
poslednje decenije. Društvene mreže i njihovo korišćenje
danas pokazali su se kao pravi društveni fenomen, jer
danas je društvena mreža postala osnovno mesto
okupljanja svih generacija.

ISTORIJA DRUŠTVENIH MREŽA

Godine 1994. kreiran je sajt Geocities, preteča današnjih društvenih mreža. Sajt je dozvoljavao
korisnicima da kreiraju svoje veb-stranice, grupišući ih u skladu sa sadržajem. Nakon njega, AOL
mesendžer i sajt SixDegrees su uneli novinu u svet društvenih mreža dodavanjem opcije slanja instant
poruka.

Nedugo zatim, sajtovi Classmates, Hi5 i Friendzy su našli svoje mesto na internetu. Popularnost
društvenih mreža je rasla sve više i više, a to je dovelo i do sledećeg velikog stupnja u razvoju ovog
internet fenomena.

Prva moderna društvena mreža je bio Friendster. Veoma sličan današnjem konceptu društvenih mreža,
koristio je koncept „krugova” prijatelja i u roku od 3 meseca od svog nastanka imao je 3.000.000
korisnika. To znači da je na 120 korisnika interneta u tom trenutku 1 imao profil na društvenoj mreži
Friendster.

ISTORIJA DRUŠTVENIH MREŽA

Kreiran za samo 10 dana kodiranja, usledio je MySpace. Društvena mreža
koja je korisnicima pružala maksimalnu slobodu u kreiranju vizuelnog
identiteta svoje stranice, dominirala je internetom od 2005. do 2008.
godine. Juna 2006. godine MySpace je u Sjedinjenim Američkim
Državama imao više poseta nego Google.

Iako je na internet istupio nakon svih (2004. godine), Facebook je za samo
4 godine uspeo da osvoji svet i prevaziđe MySpace i Friendster kao
najveća društvena mreža na svetu. Danas Facebook dominira u svetu
društvenih mreža. Uspešnim akvizicijama (WhatsApp, Instagram, Oculus
VR itd.) ova kompanija zadržava svoje mesto u svetu društvenih mreža,
šireći svoj uticaj na mobilne tehnologije i virtuelnu realnost.

SVRHA DRUŠTVENIH MREŽA

Društvene mreže se danas mogu prilično iskoristiti u svrhu
marketinga, jer se njima mogu targetirati najudaljeniji
korisnici, oni koji se ne mogu targetirati na bilo koji drugi
način ili oni koji više vremena provode na društvenim
mrežama nego u realnom životu.

Društvene mreže danas su u marketingu poseban
distributivni kanal, za širenje svih potrebnih informacija
do svih ciljni tržišta kompanija.

Mnogi ih koriste kao izvor prihoda i njihov posao, dakle to
su influenseri.

UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA

Iako se o društvenim mrežama uglavnom priča u negativnom kontekstu, postoji par pozitivnih argumenata koji
im idu u prilog.

Provođenje vremena online za mlade je bitno da bi stekli tehničke veštine koje će im pomoći da se snađu u
budućnosti. Društvene mreže nisu samo mediji za druženje, već su deca i adolescenti pronaši nov način da se
kreativn izražavaju, uče i komuniciraju sa širom publikom,

Studenti ih koriste da formiraju grupe za učenje,gde mogu brzo i lako da razmenjuju infrmacije , skripte i
druge informacije za učenje.

UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA

Uticaj naravno može biti i negativan.

Mnoge osobe koje su uspele da sebe
prikažu širokom auditorijumu i na taj
način zarde nisu uvek dobar uzor
publici koja to prati. Najčešće su to
deca od 7 do 14 godina koja prate
takav sadržaj.

UTICAJ DRUŠTVENIH MREŽA

Roditelji često nisu svesni da zanemaruju decu jer misle da imaju sve ništa im ne
fali i oni su srećni. Sve češći slučaj je da roditelji ne znaju šta njihova deca rade na
telefonu rade,kakav sadržaj prate,koje stranice posećuju…

Posledice takve vrste zanemarivanja može biti da je dete maltretirano na internetu
od strane vršnjaka ili da ono samo maltretira drugu decu.Takođe ne ta ko redak
slučaj je da dete može postati meta manijaka koji vrebaju na društvenim mrežama.