Mobing

UVOD

Velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene,ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti radnika dovode da problem mobinga postaje sve važniji i izražajniji za poslovanje preduzeća. Tako je mobing kao novo definisani pojam ,decenijama prisutan posebno u zemljama koje su u tranziciji odnosno u pretvaranju društvenog u privatno vlasništvo. Ovaj fenomen u većini zemalja nije u dovoljnoj meri sankcionisan pozitivnim zakonskim propisima kao što su posebni Zakoni o zaštiti žrtava mobbinga iz jednog jedinog razloga,a to su interesi poslodavca.Veoma česti slučajevi su zapošljavanje radnika na određeno vreme jer ono poslodavcima omogućava zapošljavanje profila radnika koji im u datom trenutku najviše odgovara jer nakon što ih iskoriste za svoje ciljeve,stavljaju zaposlenike pod veliki pritisak zbog stalne mogućnosti da im ugovor o radu bude raskinut čime su zaposlenici izloženi stalnim ucenama.Ucene i pritisci na radnike od strane poslodavaca uglavnom se ogledaju kroz;“Imate previše godina odnosno prestari ste“,“neodgovaranje poslovnih veština radnika“, “trudnoca radnice“ ili iste smatraju „nepouzdanim“.

Takvo ponašanje poslodavca često nije utemeljeno u poslovnoj politici preduzeća,ali ima  dalekosezne i negativne posledice na žrtve i vodi izolaciji ,osećaju krivice pa i napuštanju posla od strane radnika.Takođe,mobing može biti i posledica nedostatka međusobnog razumevanja među radnicima,koje se rađa iz individualizma,a obično se odvija između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj lestvici. Nisu retke situacije da u ljudskomradu,umesto da pojedinac dopunjava drugog radeći delegirane poslove čovek čoveku postaje vuk. Otuda i pojava mobinga.

 
MOBING

Pojam mobing ( zlostavljanje) potiče iz engleskog jezika. Nastao je od reci mob ( rulja,ološ), tj mobbish ( grub,vulgaran).Tako je nastala reč mobbing,što znači zastrašiti na vulgaran način,narušiti ili uništiti lično dostojanstvo,psihički ugroziti ili dotući ili isključiti iz socijalne sredine. Radi se o novodefinisanom,ali odavno postojećem obliku zlostavljanja na radnom mestu.
Mobing je patološka( neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu,koju sistematski upućuje jedna ili više osoba uglavnom ka jednoj osobi Namere onoga ko vrši mobing (mober) usmerene su sa ciljem ugrožavanja ugleda,časti,ljudskog dostojanstva ili integriteta ličnosti,kako bi to ugrožavanje obično dovelo do prestanka rada onoga nad kojim se vrši mobing.Mober,za cilj može imati i druge efekte,kao što je pomeranje žrtve sa radnog mesta,sprečavanje u napredovanju,osveta zbog poremećenih odnosa,dovođenje u nezavisnu ekonomsku situaciju i dr.
Mobing ima obeležja protivpravnog ponašanja,koje je suprotno uobičajnim pravilima poslovnog morala i mobingom se nanosi šteta žrtvi mobinga,počev od stvaranja osećaja nesigurnosti,pa sve do psihosomatskih poremećaja i nanošenja materijalne i nematerijalne štete. Najpotpunija definicija mobinga navedena je u novom francuskom zakonu o mobingu, a
glasi: «Mobing je psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koje mogu uzrokovati napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naškoditi fizičkom ili mentalnom zdravlju ili kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost».
Uzroci mobinga su raznovrsni.Neki od karakterističnih uzroka su :

• neadekvatno definisana organizacija u određenoj radnoj sredini,
• loš pristup prilikom selekcije i odabira ljudi za zapošljavanje,
• greške pri raspoređivanju na određene poslove,
• pogrešna poslovna filozofija organizacije,
• ekonomske poteskoće organizacije,
• nesposobnost menadžmenta,
• psihološke karakteristike pojedinca,
• lični animozitet i netrpeljivost,
• eliminacija konkurencije,
• angažovanost žrtve mobinga u žastiti prava radnika(sindikalni predstavnici),
• namera stvaranja nezamenljivosti kod poslodavca,
• protivljenje promenama,
• familijarne veze na štetu drugih,
• nedostatak opšte,odnosno poslovne kulture i
• opšte stanje u društvu (npr.izražena nezaposlenost).

U praksi se može istovremeno pojaviti više uzroka zajedno. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim državama,pretežno razvijenim,koji predviđaju sankcije u slučajevima mobinga. Žrtva mobinga može postati svako,bez obzira na pol i godine života,socijalni status,spoljašnji izgled,stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju.Naprotiv,što je posao bolje pozicioniran to je mobing suptilniji.Iako istraživanja i iskustva pokazuju da su mobingom podjednako ugroženi i muškarci i žene,stručnjaci smatraju da su žene ipak za nijansu rizičnija grupa.