Muzikoterapija

Uvod

“Život bez muzike je zabluda”- reči su Fridriha Ničea. Sa druge strane, muzičar Džon Majls govorio je- “Muzika je bila moja prva ljubav i biće poslednja”. No, nije neophodno citirati velikane da bismo potvrdili veličanstvenu moć muzike i njen svojevrsni uticaj na celokupni psihički život čoveka, i to od samog rođenja. Naime, muzika pomaže deci da se razviju, da shvate svet koji ih okružuje, ali i da iskažu svoja lična iskustva. Pošto je muzika integralni deo kuluture, detetu je lakše da uz njenu pomoć razume sebe i svoj odnos sa drugima, kao i da uspostavi vezu između doma, škole i okoline. Najnovija istraživanja otkrivaju sve jači uticaj muzike, a naročito ističu značaj učenja muzike za decu. Muzika se najčešće vezuje za uživanje i zadovoljstvo. Međutim, njena edukativna uloga je veoma značajna, s obzirom da podsticajno deluje na sveukupan razvoj deteta. Najnovija istraživanja to potvrđuju i ističu njen sveprožimajući karakter. Naučnici su otkrili da su strukture koje čine muziku identične onim na osnovu kojih funkcioniše ljudski mozak. Dalje studije su dokazale da se čovek rađa sa urođenom muzikalnošću i da muzika utiče na naše mišljenje i ponašanje. Najveću moć muzika pokazuje u svom uticaju na proces učenja, razvoj mozga i organizacionih osobina, kao i na celokupni nervni sistem. U isto vreme, muzikom se iskazuje naša emocionalna priroda. U svakom slučaju, ona ima esencijalni značaj za čovekov život, jer ima tu moć da drugima predstavi ko smo mi, u stvari.
Muzika pomaže razvoju govora
Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole – uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor.
Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku… Zahvaljujući tome se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja. Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti učinjen znatno lakše. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice – deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju.
Lakše se uči matematika
Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom. Neuromuzikologija, koja proučava kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke. (www.yumama.com)
Razvija se intelekt
Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija motorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše «upijaju», zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara «bogat mozak», kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će podstaći razvoj detetovog mozga. Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život.
Podstiče druželjubivost
Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa drugima). Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način – posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se izrazi. (www.yumama.com)
Sa druge strane, što je i tema ovog rada, mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije. Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja, preneo je radio “Glas Amerike”. Američki naučici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u ledjima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohadjaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja. (www.muzikoterapija.rs)

Terapija muzikom
Početke muzikoterapije srećemo u učenjima antičkih škola, biblijskim izvorima, šamanskim ritualima, teološkoj literaturi. Muzikoterapija je bila prisutna u svim kulturama, tokom čitave istorije ljudske civilizacije, sve do danas. Od samog početka, pratila je razvoj medicine i psihijatrije. Kao naučna disciplina počinje da razvija tokom dvadesetog veka, a posebnu ekspanziju, sa tendencijom daljeg razvoja, doživljava u drugoj polovini XX veka. Muzikoterapija je psihijatrijska tehnika i znatno se razlikuje od običnog slušanja muzike. Uticaj muzike je svakako blagotvoran i preporučljiv, ali muzikoterapija nije samo puko slušanje muzike, sviranja ili pevanja. Ova terapija podrazumeva više elemenata: određenu prostoriju, prisustvo edukovanog terapeuta, jasno postavljen i definisan problem kod pacijenta, određenu tehniku koja se primenjuje u seansi. Sve ostalo nije muzikoterapija, već dokolica, kaže predsednica Jugoslovenskog udruženja za muzikoterapiju dr Ranka Radulović. Ova tehnika može se primeniti kod svih vrsta psihijatrijskih poremećaja, fobija, psihoza, kod poremećaja ličnosti, seksualnih poremećaja… a seansa može biti grupna ili individualna. (www.muzikoterapija.rs)
U osnovi muzikoterapije je teorija zvučnog identiteta. Svako od nas ima svoj zvučni identitet, bez obzira na pol i starost. Za svakog pojedinca taj identitet je specifičan i karakterističan. Da bi seansa muzikoterapijom bila uspešna, mora se mentalni ritam pacijenta “pogoditi” s ritmom muzike koja se primenjuje u terapiji. Prvi zvuci koje usvajamo su oni iz majčine utrobe, kao što su ritam srca, rad creva, disanje i oni su uglavnom u pentatonskoj skali, dakle onoj koja sadrži pet tonova. Interesantno je da su i sve uspavanke na svetu upravo u ovoj skali, što znači da su to tonovi koji smiruju i vraćaju osećaj sigurnosti i zaštićenosti. (www.farmaceuti.com)