Odlomak

Osnovne razlike između dugog i kratkog roka

Za razliku od ponasanja privrede na dugi rok, u ekonomskim krugovima uglavnom postoji saglasnost da na kratak rok dolazi do međusobnog uticaja nominalnih i realnih varijabli, tako da ,,klasična dihotomija’’ ne vazi u tim uslovima.

U nastavku ćemo se usresrediti na analizu kratkoročnih fluktuacija privrede i uspostavljanje kratkorocne ravnoteže:

U svakoj privredi dolazi do varijacija najvažnijih makroekonomskih agreata, kao sto su npr. Nezaposlenost, BDP i dr. Ekonomske varijacije predstavljaju značajan problem sa kojim se susreću kreatori ekonomske politike.

Bruto domaći proizvodi po pravilu nema trajan rast, vec se smenjuju faze recesije kada opada BDP i raste nezaposlenost, i faye prosperiteta kada BDP raste i dovodi do opadanja nezaposlenosti u privredi.Ove varijacije privrednih aktivnosti često se nazivaju poslovnim ciklusima i njihova dominantna odrednica je nepredvidivost.

 

 

MODEL AGREGATNE TRAŽNJE I AGREGATNE PONUDE

Model agregatne tražnje i agregatne ponude (slika 3.9.) predstavlja ekonomski model koji služi za analizu kratkoročnih fluktuacija privrede kao celine i prikazan je na narednoj slici:Na vertikalnoj osi je prikazan opšti nivo cena u privredi, dok je na horizontalnij osi predstavljena ukupna količina dobara i usluha.

 

Agregatna tražnja i agregatna ponuda

Agregatna tražnja je pokazatelj sposobnosti i spremnosti ekonomskih aktera da na tržištu kupuju raspoloživa potrošna i kapitalna dobra.Kriva  agregatna tražnja (aggregate demand – AD) pokazuje količinu dobara i usluga koju oni žele da kupe pri svakom nivou cena.

Agregatna ponuda predstavlja ukupan obim proizvodnje kiji se ostvari i realizuje u određenoj zemlji u toku jedne kalendarseke godine.Njen obim pokazuje, u stvari veličinu društvenog proizvoda date nacionalne ekonomije koaja je rezultat iskorišenosti prirodnog bogastva, proizvodnih kapaciteta angažovanost radno sposobnog stanovništva, dostignutog nivoa društvene produktivnosti i intenzivnosti rada, kao i opsteg nivoa cena.

Kriva agregatne ponude(aggregate supply AS) pokazije količinu dobara i usluga koja se može proizvesti i realizovati u određenoj zemlji u toku jednogodišnjeg perioda pri bilo kom nivou cena.

 

 

OSONOVNA OBELEŽJA KRIVE AGREGATNE TRAŽNJE

Kriva agregatne traynje AD ims negativan (opadajući) nagib. Pod uslovom da je sve ostalo nepromenjeno, to znači da pad opšteg nivoa cena u privredi dovodi do rasta traženih količina dobara i usluga.

 

 

KRIVA AGREGATNE TRAŽNJE

Prema jednačini BDP koji smo označili sa Y, ukupna proizvodnja u privredi jednaka je ukupnoj tražnji, koja se sastoji iz četriri komponente (potrošnje, investicija, državnih izdataka i neto izvoza):

Y = C + I + G + NX

Opadajuća kriva agregatne tražnje je rezultat promena opšteg nivoa cena koje utiču na količinu traženih dobara i usluga u privredi. Promene u nivou cena dovode  do promena u:

  • kupovnoj moći novca
  • realnoj kamatnoj stopi i neto izvozu.

Rast opšteg nivoa cena smanjuje kupovnu moć novca i izaziva smanjenje tražnje dobara i usluga u jednoj privredi.Obrnuto, pad nivoa cena čini potrošače bogatijim, što podstiče tražnju za dobrima i uslugama.

Kada nivo cena raste realna kamata stopa raste uslovljavajući pad investicione tražnje.Povećanje nivoa cena povećava količinu novca koji ljudi žele da drže, odnosno povećava tražnju za novcem.Ljudima je, dakle potrebno više novca da bi mogli da obavljaju transakcije po većim cenama.Povećanje tražnje za novcem dovodi do rasta nominalnih kamatnih stopa.Pošto se na kratak rok stopa inflacije ne menja, povećanje nominalne kamatne stope dovodi do rasta realne kamatne stope.Suočeni sa većim realnim kamtanim stopama biznismeni smanjuju investicionu aktivnost, s obzirom da su investicije su funkcija realne kamatne stope.Rast nivoa cena na kraju dovodi do smanjenja investicione tražnje, a samim tim i do smanjenja ukupne tražnje u privredi.U slučaju smanjenja cena, u skladu sa opisima dešavanjima, došlo bi do pada realnih kamatnih stopa i pospešivanja investiranja,što bi dovelo do rasta investicione i ukupne tražnje u privredi.

-Analizirajući efekte promena cena na nivo realne kamatne stope, došlo smo do zaključka da više cene u privredi povećavaju realnu kamatnu stopu.Ako se sada podsetimo činjenice da visina realne kamatnu opredeljuje po našanje investitora na novčanom tržištu  koji tragaju za većim prinosima, onda  je jasno da će želeti  da kupuju našu imovinu (npr, obveznice) jer se njihovi prihodi povećavaju.Rast tražnje za domaćom imovinom će dovesti do rasta tražnje za dinarima koji su stranim investitorima potrebni za realizaciju njihovih poslovnih zamisli.U tom slučaju, rast tražnje za dinarima će dovesti do njegve apresijacije tj. Povećanja vrednosti dinara, već će usled rasta vrednosti dinara u odnosu na stranu valuti (npr. 1 euro se sada neće plaćati 80 dinara, već će se usled rasta vrednosti dinara za 1 euro biti potrebno samo 70 dinara).Pošto sada stranci koji su zainteresovani da kupuju naša dobra i usluge u razmeni eura za dinare dobijaju manje dinare (Za 1 euro dobijaju 70 dinara, a ne kao ranije 80 dinara), naše robe će za njih postati skuplje, što dovodi do smanjenja domaćeg izvoza, a samim tim i tražnje za našim dorima.Rast cena je kao što vidimo, na kraju doveo do smanjenja inostrane tražnje za domaćim robama i uslugama, što je još jedan od razloga zašto je kriva agregatne tražnje opadajućeg

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese