Narkomanija i kriminalitet

Uvod

Narkomanija je kompleksna, kosmopolitska,sociopatološka “kuga“ dvadesetog veka-zlo koje šeta svetom, osvaja ga, pustilo je korene svuda i prodrlo u najrazličitije uzrasne i socijalne grupe, naročito među mladima. Narkomanija je zarazna pojava, širi ga zarazno i ima, kao i svaka zarazna bolest težnju da se širi i da neprestano oštećuje dušu i telo zaraženoga, Društveni poremećaji koje izaziva narkomanija i zdavstveni i drugi problemi narkomana, generišu posebnu pažnju i zabrinutost u čitavom svetu i postoji sve veća javna i politička briga mnogih zemalja sveta, a narkomanija i glavni neprijatelj društva (Amerika, Egipat…). Prema proceni UN u svetu ima oko 300 do 400 miliona narkomana. Droga je civilizacijska i moderna tendencija a futurolozi predviđaju da će droga, terorizam i nuklearna kataklizma obeležiti dvadeset prvi vek.
U savremenom svetu narkomanija predstavlja poseban socijalno-patološki fenomen i specifičan oblik otuđenja mladih ljudi koji ne uspevaju da se na zadovoljavajući način „snađu“ u ambijentalnim uslovima i šire u svetu okruženja.
Adolescentno doba prepuno kriza, previranja, problema, bunta, nesklada želja i mogućnosti, nesklada psihosocijalnog i telesnog razvoja; praktično ugašena vaspitna uloga oštećene porodice i društva; narkomafija sa velikom ponudom droga čini svoje, pa se ova pojava ekstremno širi u zemljama zapadnog sveta i kod nas u zemljama u tranziciji. Tužna je i tragična sudbina mlade osobe koja se svom ponašanju rukovodi osnovnom težnjom-izbeći neprijatnost i doživeti trenutno zadovoljstvo-pa se poseže za drogom, postaje zavisnik, rob droge, neslobodna ličnost, težak bolesnik čiji život ni ne traje dugo. Kratkotrajna zadovoljstva se završavaju gorčini, lakovernost tone u ličnost.
Narkomanija mlade „kosi“, širi se u svetu i među sve mlađima pa i decom. Narkomanija generiše brojne negativne društvene pojave kao što su: maloletnička delikvencija, skitničenja, napuštanja školova, napuštanje porodice, krađe, prostitucija, kriminal…..narkomanija „preti“ celom svetu, posebno novodizajnirane sintetske droge koje postaju „hit“ disko i rejv žurki. Međutim, u svetu drogiranja ne ulaze samo mladi i „izguljeni ljudi“ koji beže od gorke stvarnosti u svet iluzija. Heroin i kokain „ulaѕe u modu“ biznismena, političara i finansijskih struktura.
Smrtnost od droge raste sve više u svetu. Kao uzročnici, prema smrtnim efektima, rađaju se: ekstazi, afentamin, LSD, kokain, heroin….Narkomani žele da žive ali bez panji i bola što je nemoguće, žele da uživaju u život, sad i ovde-iako je cena pevisoka. To je osoba koja živi po „principu zadovoljstva“(nerealnosti) a droga je ta koja mu zadovoljava i egoizam i hedoizam i mogućnost da živi što brže, lepše, bezbrižnije….“kratko ali slatko“. „Zlatni metak“, u žargonu dilera droge i narkomana prevelika i prekomerna uzeta doza heroina, ntraverzno, odnosi u smrt sve više mlade ljude. Droga, najblaže rečeno, hara i kod nas.
Nema leka za narkomane. Lečenje u većini slučajeve je neuspešno a iz lečenja je moguće u samo 3 do 11%, nezavisno od primenjivanih terapijskih metoda. Poslednju deceniju i po lečenje narkomana komplikuje i dodatno usložnjava i infekcija HIV-om, a intravenozni narkomani su u 40-50% HIV pozitivan.
Primarna prevencija može jedino da zaustavi talas širenja narkomanije.
Istorijski osvrt
Upotreba prirodnih sredstava iz različitih biljaka, sredstva koja imaju sposobnost da menjaju raspoloženje, mišljenje, ponašanje a nekada i stanje svesti istorijski prati čoveka kroz razne civilizacije. U istoriji ljudskog roda, narodi su upotrebljavali razne biljke, produkte životinjskog ili mineralnog porekla-droge u magijsko-religijskim obredima (halucinogene gljive), u lečenje bolova (opijum, kanabis) kao i za suzbijanje gladi i otklanjanje umora (koka lišće). Bilo je ovo, u mnogim kilturama, normalno, dozvoljeno ponašanje u retkim i dozvoljenim prilikama. Zajednica je kontrolisala uporebu „svete treve“, ovu su uzimali samo određeni ljudi, u određenim prilikama i samo za određenu svrhu.
U Kini se pominje opijum vrlo rano, oko 2500 godina pre nove ere. U Evropi droga se naglo širi u srednjem veku, a posle Krstaških ratova se koristi čak 16 „svetskih biljaka“. Prva međunarodna konferencija o narkotičnim drogama je održana u Šangaju (1909.), što je rezultiralo u „prvi međunarodni dogovor“ o narkoticima u Hagu 1912. godine. U mnogim zemljama donešeni su i donese se propisi i zakoni da se u nekoliko spreče, odnosno da bar efikasno kontrolišu upotrebu droga. Zakoni i propisi se razlikuju od zemlje do zemlje, a najstrožiji su u zemljama gde je narkomanija počela i najviše uzela maha. U nekim zemljama Azije su