Narodni obicaji u Srba

NARODNI OBIČAJI U SRBA

Srbi su narod sa bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Zbog različitih istorijskih okolnosti, naš narod je bio izložen iskušenjima očuvanja tradicije, pa su brojni običaji nestali ili su, jednostavno, potisnuti. Stvarni oblici tradicionalne kulture i oni koji su proizvod naracije i sećanja, tipični su samo u porodičnim zajednicama, tamo gde više generacija živi pod istim krovom i gde se obredi prenose kao identitet porodice, sa kolena na koleno. Kod razdvojenih porodica nije moguće govoriti o kontinuitetu očuvanja tradicije.
Kontekst i razlozi očuvanja tradicije i običaja su raznoliki od sećanja na poreklo, nasleđa pa do strahova da se nešto ne dogodi nepoželjno ukoliko bi se određeni običaj napustio, strahove od kazni predaka. Postoji opasnost od pomodarstva , odnosno izmišljanja i uvođenja nekih elemenata koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. O tim novim pojavama i shvatanjima običaja i njihove uloge najbolje govori način proslavljanja srpske slave. Iako se slava smatrala etničkom odrednicom za Srpski narod, u periodu vladavine komunističkog režima, gotovo pola veka taj običaj je bio potisnut u brojnim porodicama u Srbiji.
Narodni običaji su odraz kulture i bogatstva tradicije , u životu jednog naroda , pored jezika i religije , verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. Nastali su da bi se zadovoljile najrazličitije ljudske potrebe, a kako su se te potrebe razvijale i menjale , tako su se menjali i običaji.
Za religiozne običaje Srba karakterističan je veliki broj paganskih rituala, koji čine suštinu narodne religije. Dugo vremena Srpska pravoslavna crkva nije mogla da ima značajan uticaj na narod , posebno u periodu turskih osvajanja.
Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji kod Srba su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, svadbom, odlaskom u vojsku, smrću i drugi.

1. Božić

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta.
Na nekoliko nedelja pred Božić i nekoliko nedelja posle Božića traje svečano praznično raspoloženje.U kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, pa se u tim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine . U ovom periodu najvažniji su sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, Božić, Bogojavljanje, Jovanjdan i Savindan.

 
1.1.     Detinci

U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Tog dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan , kanap ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na detince, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze , slogu , mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje poštenu zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima.