Nasilje u porodici

1. UVOD

Termin „nasilje u porodici“ prvi put je upotrebljen u ranim 70-tim godinama HH veka da bi se imenovalo nasilje i zloupotreba koju muškarci vrše nad svojim odraslim partnerkama. Još traju debate o tome da li je to pravo ime, da li ono može da se primeni na homoseksualne odnose i slučajeve u kojima su muškarci žrtve, a žene učinioci. Nasilje u porodici je obrazac neprekidnog nastavljanja nasilja i zloupotrebe. To je situacija ponovljene viktimizacije, gde je žrtva ranjiva baš zbog toga što deli dom sa svojim napadačem, a ima osećaj lojalnosti, ili čak i ljubavi prema njemu.

Dugo se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice, posebno između bračnih i vanbračnih partnera, porodična i privatna stvar, dobro čuvana „porodična tajna“ daleko od društvenog saznanja. Od žrtava ovog nasilja najčešće se čuje „sramota me je da o tome pričam“, „niko mi ne može pomoći“, „sama sam kriva“, a od najbližih rođaka i poznanika „to je njihova privatna stvar“, „ne želim u tome da učestvujem“ itd. Jasno je da se nasilje u porodici, kao i svako drugo nasilje, ne može društveno tolerisati, i da je aktivno suprotstavljanje nasilju, jedna od osnovnih obaveza svake demokratske države.
2. POJAM PORODICE

Čovečiji život se odvija u porodici, ljudi se rađaju u porodici u njoj se podižu i odrastaju, sami stvaraju porodicu i u porodici umiru. Ona obezbeđuje rađanje i obnavaljanje pokolenja i vrši vaspitanje i osposobljavanje novih naraštaja.
Porodica je onaj deo društvenog bića i organizatorske strukture društva koji je zajednički svim ljudima, bez obzira na njihovu pripadnost, društvenu moć i uticaj. Istovremeno, porodica je „neminovna sredina“, koju pojedinac ne bira, već je rođenjem zatiče kao takvu, ona je osnova uzrasta i iskustva, ispunjena ili neuspeha, osnova bolesti i zdravlja i ima odlučujući i prvorazredni značaj u vaspitanju i formiranju čoveka. Zdrava i usklađena porodica omogućava nesmetan razvoj pojedinca i predstavlja čvrstu osnovu za pravilan razvoj društva.
Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz ostvarivanje vaspitnog uticaja i metode vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života, već degradiraju njihov autoritet kod dece. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficijentne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično.

Deficijentna (nepotpuna) porodica usled nedostatka jednog roditelja (razvoda braka ili smrti), doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti najviše kod dece, dovodi do osećanja usamljenosti i odbačenosti, itd.