Nastanak i podela bacackih disciplina
Универзитет у Приштини
Факултет за спорт и физичко образовање
Студент:Петровић Лазар
Бр. индекса: 6368
Семинарски рад из предмета
Атлетика
Тема:
Настанак и подела бацачких дисциплина
проф. Др. Раде Стефановић
Лепосавић, 2014.
Садржај
Увод............................................................................................................. - 2 -
1. Појам атлетике......................................................................................- 3 -
2. Атлетске дисциплине........................................................................... - 5 -
2.1.Трчања у атлетици..........................................................................- 5 -
2.2. Скокови у атлетици.......................................................................- 6 -
2.3. Бацања у атлетици.........................................................................- 6 -
3. Бацање кугле.........................................................................................- 7 -
3.1. Еволуција технике бацања кугле................................................- 7 -
3.2. Савремени трендови у техници бацања кугле.........................- 9 -
3.3.Техника бацања кугле..................................................................- 11 -
3.3.1. О’ Брајен варијанта технике бацања кугле........................- 11 -
3.3.2. Ротациона варијанта технике бацања кугле......................- 13 -
4.Бацање копља....................................................................................- 14 -
4.1.Техника бацања копља...............................................................- 14 -
5.Бацање диска.....................................................................................- 16 -
5.1.Техника бацања диска...............................................................- 16 -
6.Бацање кладива................................................................................- 17 -
6.1.Техника бацања кладива..........................................................- 17 -
Закључак..................................................................................................- 18 -
Литература...............................................................................................- 20 -
1

1. Појам атлетике
Реч „атлетика“ потиче из старе Грчке. У преводу на наш језик значи: борити се,
надметати се, такмичити се у брзини, снази и сл.
Велики број аутора покушао је да дефинише појам атлетике, тако да данас имамо
велики број дефиниција. Из свих тих дефиниција можемо закључити:
-
да је атлетика област спорта;
-
да се састоји из: ходања, трчања, скокова, бацања и вишебоја, и
-
да садржи телесне активности настале највећим делом из природних облика
кретања; које се изводе на такмичењу
.
Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана. Карактерише је
основни људски покрет и понашање. Због своје свеобухватности зовемо је „краљица
спортова“.
Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност.
Такодје, њоме се и учвршћују својства воље, као што су храброст, одлучност и
упорност.
Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успешно могу
примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања, помоћу
којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца.
Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове.
Атлетика представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара.
Међународна атлетска федерација основана је у Стокхолму 1912.године. Од
1983.године одржава се прво на четири, а сада на две године светско првенство за
сениоре и сениорке; од 1986.године за јуниоре и јуниорке; а од 1999.године и за
кадете и кадеткине. Од 1930.године, сваке четврте године одржава се првенство
Stefanović, R. (2012). Atletika
3
Европе за сениоре и сениорке, а од 1929.године и Балканске игре. Атлетика је
најразвијенија у САД, а одмах за њом су: Русија, Немачка, Куба и Кенија
Атлетика је један од најстаријих облика спортских такмичења, још од времена
оригиналних Олимпијских игара из времена старе Грчке, па до модерних
Олимпијских игара данашњих дана. Како се ради о основним дисциплинама трчања,
скокова и бацања, традиција таквих такмичења је стара колико и традиција спорта,
те је историја атлетике у ствари и историја спорта уопште.
Атлетика је започела као спорт на отвореном, те су се такмичења одвијала у складу
са временским условима. Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског
периода припремају и такмиче и у затвореним просторима – атлетским дворанама.
Стандардно борилиште за атлетска такмичења је атлетски стадион, који је често
интегрисан са фудбалским стадионом. Ово игралиште састоји се од 8 кружних
елиптичних стаза које су одвојене цртама. Уз саму стазу налазе се и залетиште и
доскочиште за скок у даљ, скок у вис, те скок с мотком, базен с препоном за трку на
3.000м са препонама, као и бацалишта за кугле, копља и кладива.
Атлетска дворана има, готово све елементе као и атлетски стадион. Међутим, неке
дисциплине које су на отвореном стандардне, због мање расположивог простора се
не изводе у дворани. Ту спадају бацање кладива и копља, трка на 3.000м препоне,
маратон. Такође, неке дисциплине су, пак, прилагодјене дворани. На пример, трка на
100м у дворани се најчешће смањује на 60м
.
sr.wikipedia.org/sr/Atletika
www.scribd.com
4

2.2. Скокови у атлетици
Скокови представљају најбржи начин савладавања природне или вештачке препреке.
Када се скоком савлађује дужина препреке, говори се о даљинским скоковима; а
када висина препреке о висинским скоковима. На званичним атлетским
такмичењима у програму постоје четири врсте скокова са залетом:
скок у даљ,
троскок, скок у вис
и
скок с мотком.
Скокови се, наравно, могу изводити и без
залета (у сврху процене кондицијских способности).
Структура кретања код атлетских скокова се дели у четири фазе. Фазе, које следе
једна иза друге, условљене су претходним покретима, те одређене, учињене грешке
имају значајан утицај на исправност покрета у следећим фазама. Због сложене
структуре покрета скокови припадају тзв. „техничким“ атлетским дисциплинама.
За скокове је карактеристично краткотрајно и интензивно мишићно напрезање
брзинско снажног и експлозивног карактера. Скоковима се побољшава експлозивна
снага мишића опружача ногу, брзина трчања, покретљивост актуелних зглобова,
окретност (баланс), способност концентрације сила у кратком временском
интервалу, одлучност и смелост.
2.3. Бацања у атлетици
Бацања као облици кретања припадају групи моторичких знања која се стичу током
живота ради професије или спорта. Резултатима у атлетским бацањима оцењује се и
ниво припремљености у другим спортским гранама.
У атлетици постоји подела атлетских бацања на:
-
конвенционална –
дисциплине атлетских бацања су дефинисане правилима ИААФ-
а: бацање кугле, бацање диска, бацање кладива и бацање копља; и
-
неконвенционална –
дисциплине које нису дефинисане правилима ИААФ-а: нпр.
бацање терета у вис, бацање вортекс ракетице и сл.
Према критеријуму начина кретања тела бацања се деле на: бацање замахом, бацање
потиском, бацања окретом и бацања ударом.
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti