САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................... 3
1. СУШТИНА ИДЕЈЕ О ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ.............................................................4
2. КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.................................................................................. 5
3. ДЕФИНИЦИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.........................................................................8
4. ДИМЕНЗИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА...........................................................................11
5. ОСТВАРИВАЊЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.....................................................................14
6. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ................................................................18
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................21
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................22
УВОД
Одрживи развој и одрживост развоја су 1972. унети у United Nations Environmental
Programme (UNEP), и постали важне области истраживања многих наука, као што су
економија, екологија, технологија, биологија, географија, социологија, правних и
политичких наука, као и многих других.
Одрживи развој подразумева такав развој друштва који расположивим ресурсима
задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину. На
тај начин се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења.
Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно
настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са
очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким
друштвом, државом и човечанством у целини.
Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.
Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска
комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у
свом извештају под називом ''Наша заједничка будућност''. Дефиниција гласи:
''Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање
способност будућих генерација да задовоље властите потребе.''
2
подручјима, са уништеним и неповратним пејзажима, са затрованим и неплодним
земљиштем, са неупотребљивом водом из већине река, разним отпадним материјалима
оптерећеним океанима, са све мањим количинама квалитетне воде за пиће, са
потрошеним ресурсима, са ишчезлим врстама биљног и животињског света, са све
већим бројем људи оштећеног здравља, са глобалним променама климе. Највећи
проблеми глобалног значаја јесу: могуће уништење биосфере и њених екосистема,
глобална деградација животне средине, велики демографски раст и исцрпљивање
ресурса свих врста.
Ови проблеми представљају претњу за квалитет живота и здравља постојеће
генерације али и њихових потомака. Због тога ће даљи развој зависити од обезбеђивања
одрживости биосфере и њених екосистема. У току нове технолошке револуције, која је
у току, потребна је много чвршћа међународна сарадња са новим обрасцем живота који
у себе не укључује материјални раст и висок стандард, већ и неопходне услове за
преживљавање на планети.
Према OECD (Organisation for Economic Co-Operation and Development, 1991)
дефинисани су највећи глобални проблеми. То су:
-
промена климе (где су укључени проблеми енергије, уништавања шума и
подизања нивоа мора),
-
оштећења озонског омотача,
-
опасни и ризични отпадни материјали и
-
угрожавање биодиврзитета.
Идеја о томе да би требало да живимо ''одрживо" данас је постала
општеприхваћена у научним дискусијама и медијским расправама о животној средини.
Брига о заштити животне средине нема дугу историју и још увек није безрезервно
прихваћена у неким круговима. Сам термин ''одрживост" је много млађи од савремених
покрета заштите животне средине.
Као и код свих великих тема које заокупљају човечанство, цела прича о
одрживости и одрживом развоју инсистира на аргументу будућности, производећи у
исто време осећај свеобухватног сагласја, али и контроверзи. Сви ће вероватно бити
сагласни да треба избећи начин живота који уништава капиталне залихе на планети,
утиче на то да будуће генерације буду сиромашније или уништава животне услове,
стварајући предпоставке да људи у будућности буду мање здравији него што су данас.
Са друге стране, концепт одрживости је још увек праћен контроверзама - још увек је
тешко са данашњим знањима и у динамичним условима који у свету владају у
4
потпуности сагледати све везе између различитих фактора у животној средини и
њиховог утицаја на економске и друштвене токове.
1
2.
КОНЦЕПТ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Концепт одрживог развоја настаo је осамдесетих година ХХ века. У литератури се
често наводи да је први пут службено промовисан 1987. године у студији ''Наша
заједничка будућност", која је резултат рада Комисије Уједињених нација за окружење
и развој.
2
Корени идеје одрживости леже у ловству и шумарству. Ловци теже да максимално
користе прираштај дивљачи, а истовремено се труде и да у потпуности одрже основу
потребну за репродукцију. Принцип одрживости је још јасније заступљен у шумарству
- не обарати током године више стабала него што их природа може створити, али ни
мање. На прелазу из XVIII у XIX век, у време успона рударства и ране индустрије
дошло је због прекомерне потрошње дрвета у овим областима и због тога до уградње
принципа одрживости у закон о организованом шумарству у Немачкој. Касније, током
друге половине XX века развој многих привредних грана је сагледаван полазећи од
идеје одрживости, односно касније развијених модела одрживог развоја.
Ипак, идеја о одрживом развоју прешла је дуг пут до опште прихваћености у
међународним размерама. Све је почело чувеном књигом ''Границе раста'' из 1972.
године када је Римски клуб
3
указао на ондашње ''дилеме човечанства'' - пре свега са
становишта убрзаног исцрпљивања најважнијих природних ресурса. Извештај је
позивао на прерасподелу ограничених природних ресурса. Стручна јавност, а посебно
1
Милутиновић, С.,
Политике одрживог развоја
, Ниш: Универзитет у Нишу - Факултет заштите на раду,
Ниш, 2012
2
Уједињене нације - UN World Commission on Environmental and Developmetn, основана је 1983. године
са задатком утврдити могућности светског развоја с аспекта стања окружења и друштва. Прва
председника Комисије била је председница Владе Норвешке др Гро Харлем Брундтланд
3
У априлу 1968. године група од тридесет особа из десет земаља, научника, васпитача, економиста,
хуманиста, индустријалаца и националних и интернационалних јавних радника, окупила се у
Accademia
dei Lincei,
у Риму. Подстицај за њихово окупљање дао је италијански индустријски менаџер и
економиста, човек широких видика, др Aurelio Peccei, који је предложио да се расправља о предмету
изузетног значења: садашње и будуће дилеме човечанства. Из овог окупљања настао је
Римски клуб
(The
Club of Rome). Прву фазу истраживања провео је међународни тим истражујући пет темељних фактора
који одређују, а тиме и ограничавају раст на планети: 1) становништво, 2) пољопривредна производња, 3)
природни извори (сировине), 4) индустријска производња, 5) загађивање. Два најпознатија извјештаја
Римског клуба, који представљају резултате њихових истраживања и апел светским моћницима да се
нешто предузме у смислу промене понашања према планети Земљи су:
Границе раста,
1972. и
Човечанство на раскршћу,
1974.
5
до процеса недиференцираног раста који се темељи на људском погрешном мишљењу
да је систем одржавања природе неисцрпан. ... Очито је да ми не можемо прочистити
ваздух тако да прекинемо рад целокупне индустрије (јер би то изазвало другу врсту
кризе), али је такође чињеница да савремени човек располаже могућностима и зна како
да их примени."
6
Година 1972., када је у Стокхолму одржана и Прва конференција Уједињених
нација о животној средини, сматра се прекретницом у односу човечанства према
животној средини. Делегација СФРЈ је на тој Конференцији предложила да 5. јун (први
дан њеног одржавања) буде проглашен за Светски дан животне средине, што је и
прихваћено. Концепт одрживог развоја усвојила је Европска унија 1990. године, а
Уједињене нације 1992. године на Другој Конференцији Уједињених нација о животној
средини одржаној у Рио де Жанеиру.
Преовладало је уверење у свету да се животна средина не може очувати и
унапређивати издвојеним политикама и парцијалним мерама, већ је то једино могуће
чинити реализацијом концепта одрживог развоја.
Концепт одрживог развоја настао је тек захваљујући активности Међународног
удружења за заштиту животне средине и природних ресурса. Ово удружење је 1980.
године развило стратегију заштите животне средине која је као основни задатак
поставила остваривање одрживог развоја кроз заштиту природних ресурса.
Касније ће овај концепт преузети Светска комисија за животну средину и развој.
Ова комисија - познатија под називом Брунтлендова
комисија - припремила је 1987.
године извештај под називом ''Наша заједничка будућност'' (
Our Common Future
). Овај
извештај је, насупрот ''Границама раста'' из 1972. године, промовисао политички
прихватљивије идеје одрживог развоја
7
.
Одрживи развој се може сматрати ''кровним концептом", који обједињава и
системски у обличава више различитих идеја. Данас постоји сагласност о томе да у
основи концепта одрживог развоја леже следеће основне идеје:
- Интеграција заштите животне средине и економије: економски развој и
заштиту животне средине потребно је интегрисати кроз процес планирања и
имплементације.
- Оријентација ка будућности: јасно дефинисана брига везана за утицаје које
постојеће активности имају за будуће генерације.
6
Месаровић, М., Пестел, Е.,
Човечанстов на раскршћу
, Савремена стварност, Загреб, 1978, 11-12
7
Миленовић, Б. С.,
Еколошка економија - теорија и пракса
, Универзитет у Нишу - Факултет заштите на
раду, Ниш, 2000, 263
7
