Obveznice dugovni elementi

Obveznice dugovni elementi

Pojam hartija od vrednosti su bez ikakve sumnje najveca I najznacajnija grupa finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim trzistima. HOV su pisane isprave, dokumenti ili u
novije vreme elektronski zapis koje svojim vlasnicima daje odredjena prava, imovinska prava koje moze iskoristiti samo pod uslovima zakonitog vlasnistva nad hartijom od vrednosti. Pocetke hartija od vrednosti mozemo naci još u Vavilonu (VII vek pre nove ere). Razvojem robnonovcane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na posebnom trzištu.

Obveznica – Obveznica – Akcija
Iako su i obveznice i akcije hartije od vrednosti, obveznice imaju duznicki, a akcije vlasnicki karakter. Kamata na obveznice, kao prihod od kapitala investitoru koji ih kupuje, je po definiciji niza od dividende kao prihoda na ulozeni kapital u kupovinu akcija. Obveznice uglavnom imaju unapred definisanu fiksnu kamatu, zbog čcega je i rizik ulaganja kapitala u obveznice nizi. One predstavljaju obavezu izdavaoca da o roku dospeca isplati ulozeni iznos sredstava. Dividenda nije unapred poznata, a emitenti akcija mogu odluciti da uopšte i ne isplacuju dividendu i nemaju obavezu da od investitora otkupe akcije Hartije od vrednosti mozemo klasifikovati prema razlicitim kriterijumima: a) na kratkorocne i dugorocne,
b) prema pravu koje nose na duznicke i vlasnicke i dr. Dugorocne hartije od vrednosti su akcije i dugorocne obveznice, dok su kratkorocne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga. Obveznica je hartija od vrednosti kojom se emitent (izdavalac obveznice) obavezuje da ćce imaocu obveznice isplatiti iznos nominalne vrednosti tj. iznos koji je naznacen na njoj i
ugovorenu kamatu. To je obligacija koja se izdaje u seriji. Obveznice (eng. – Bonds) su duznicke hartije od vrednosti, koje investitori (kupci) na finansijskom trzištu kupuju radi ostvarivanja prihoda u vidu kamate, a emitenti (prodavci) prodaju radi pribavljanja dodatnih finansijskih sredstava. Upravo se u tome ogleda znacaj obveznica. Emitenti ovih hartija mogu biti javna preduzeća, lokalni organi uprave, privatne kompanije i država. Ulozena sredstva za kupovinu obveznica mogu da budu povracena odjednom o roku dospeca ili u ratama zajedno sa kamatom. Šira primena obveznica je pocela krajem XVII veka sa pojavom drzavnih zajmova. Drzavne obveznice emituju se sa ciljem prikupljanja novcanih sredstava radi pokrica budzetskog deficita i za finansiranje investicionih projekata od opšteg znacaja (aerodromi, autoputevi, hidrocentrale, železnica itd.). Ove obveznice izdaje i garantuje sama drzava. Obveznice koje izdaju organi lokalne uprave se nazivaju municipalne obveznice i nose višu kamatu, ali je i rizik ulaganja veci, nego kod drzavnih obveznica. Korporacijske obveznice izdaju privatne kompanije, radi prikupljanja novcanih sredstava za pokrice troškova, kao i za potrebe razvoja.