Određivanja mesta sudara i međusobnog položaja

1. UVOD

Saobraćajno-tehnička veštačenja spadaju u red najbrojnijih i najko-mpleksnijih veštačenja. U procesu izrade saobraćajno-tehničkog veštačenja jedno od značajnijh pitanja je određivanje mesta sudara i smera kretanja učesnika saobraćajne nezgode. Na to pitanje traži se odgovor još na uviđaju. Iskazi učenika nezgode ne mogu dati odgovor na to pitanje, naročito u slučajevima kad su kontradiktorni i kad ih daju neposredno zainteresovani akteri nezgode. Odgovor se traži ne samo o položaju vozila na kolovozu u smislu angažovanja određene saobraćajne trake već se postavljaju pitanja u vezi sa definisanjem međusobnog položaja vozila na mestu sudara i njihovog položaja u odnosu na širinu kolovoza, posebno u odnosu na sredinu (uzdužnu središnju liniju) i u odnosu na položaj nađenih tragova nezgode i krajnje pozicije u kojoj su se vozila zaustavila u procesu sudara (nezgode).

U proteklom periodu sa razvojem saobraćaja razvijale su se i metode i postupci koji su se primenjivali u veštačenju saobracajnih nezgoda. Unapređena је i metodologija za određivanje mesta sudara kao i smera kretanja učesnika u nezgodi. Precizno i pravilno određivanje pravca i smera kretanja učesnika u saobraćajnoj nezgodi, posebno је značajno u slučajevima kada nepoznato vozilo, odnosno učesnik napusti mesto nezgode.

U analizi toka saobraćajne nezgode mesta sudar se može definisati kao deo puta ро dužini i širini nа kome је ostvaren prvi kontakt odnosno sudar dva ili više učesnika u saobracaju. Tačno određivanje mesta saobraćajne nezgode је osnovna pretpostavka za korektno obavljanje saobračajno-tehničkog vešačenja. Mesto sudara se utvrđuje nа osnovu karakteristicnih tragova nа licu mesta nezgode, ali često se ono može i izračunati kada postoje potrebni elementi za proračun. Za utvrđivanje mesta sudara često је potrebna i veština, odnosno ono se određuje i sposobnošću uklapanja materijalnih činjenica koje običnom posmatraču ne moraju biti važne. Njegovo tačno određivanje zavisi i od kvaliteta uviđaja saobraćajne nezgode nа licu mesta.
2. Određivanje mesta sudara i međusobnog položaja

2.1 Analiza tragova i oštećenja vozila

2.1.1. Oštećenja vozila i povrede lica

Na osnovu lokacije i oblika oštećenja vozila koja su učestvovala u nezgodi, može se utvrditi deo brzine koju je vozilo izgubilo u deformisanju, učestvujući u nezgodi. Ako su oštećenja na vozilima koja su učestvovala u nezgodi locirana na prednjem levom delu u širini od 30 cm može se zaključiti da su se ona ekscentrično čeono sudarila preklapajući se čeonim površinama u širini od 30 cm. Kad su oštećenja međusobno po obliku i položaju (visini, širini i dimenzijama)podudarna, zaključujemo da su nastale od međusobnog kontakta tih vozila.
Ako se analizira još i njihov pravac prostiranja može se poređenjem izvesti zaključak o međusobnom položaju, smeru i pravcu kretanja vozila u momentu primarnog kontakta. U slučaju kad oštećeni deo vozila zapara kolovoz u zoni mesta sudara i kad se utvrdi koji je deo određenog vozila formirao trag na kolovozu može se na osnovu lokacije traga i oštećenja vozila, dimenzija vozila i kolovoza odrediti položaj vozila na mestu sudara u odnosu na širinu kolovoza.
Po obliku i lokaciji oštećenja na vozilu može se često identifikovati objekat sa kojim je automobil bio u kontaktu (nalet na stub znaka, odbojnu ogradu, sudar sa pešakom ili biciklistom i slično). Prema obliku i rasporedu oštećenja nastalih na putničkom automobilu koji se sudario sa pešakom mogu se orijentaciono odrediti brzina automobila i smer kretanja pešaka u odnosu na pravac i smer kretanja automobila.
Ako se ima u vidu i činjenica da se često u našoj praksi pri vršenju uviđaja ne poklanja dovoljno pažnje identifikaciji, opisu i pravilnom snimanju svih oštećenja na vozilima koja su učestvovala u nezgodama, možemo lako zaključiti da se takvim postupkom ne stvaraju materijalni elementi nužni za rekonstrukciju mesta sudara i toka nezgode.

2.1.2. Tragovi kočenja i zanošenja vozila

Prilikom sudara vozila ili naleta vozila na neku prepreku (ogradu, drvo, drugo vozilo, pešaka) na vozilo deluju spoljne sile čiji intenzitet zavisi od snage, mesta i pravca dejstva, koje izazivaju veće ili manje promene u ponašanju vozila. To može da ima za posledicu samo promenu opterećenja na pojedinim točkovima, a može izazvati i promenu u smeru i pravcu kretanja vozila. Ovakvi procesi, po pravilu, izazivaju diskontinuitet traga vozila (vitoperenje, skretanje ili prekid), slika broj 1.

Sl. 1. Lagani diskontinuitet u tragu kočenja putničkog vozila posle sudara
sa pešakom koji je prelazio ulicu sa desne strane

Ukoliko je u sudaru izazvana veća udarna ili inerciona sila i ako te sile deluju više ekscentrično, ostvariće veći uticaj na jači izražaj karakteristika u diskontinuitetu tragova.
U sudaru dva automobila približno jednakih masa, dolazi do jasno izražene promene smera, a često i pravca kretanja težišta tih vozila. Pri ovakvim procesima tragovi vozila pokazuju očiglednu promenu smera i pravca (uočava se oštro skretanje ili lomljenje traga, a često prekid ili pojava karakterističnog traga). Smer te promene određen je dinamikom udara (pravcem i smerom dejstva spoljnih sila). U slučaju kad je trag kočenja slomljen može se zaključiti da se vozilo u momentu sudara nalazilo sa odgovarajućim točkovima u poziciji tog diskontinuiteta uočenog na tragovima. Kad se zna lokacija tog diskontinuiteta traga na kolovozu, tada se identifikovano vozilo sa poznatim dimenzijama locira na tu poziciju i lako se utvrđuje njegov položaj na kolovozu tj. mestu sudara, slika broj 2.