Operativno planiranje

U V O D

U procesu funkcionisanja nekog privrednog subjekta, preduzeća, radi opravdanja njegove osnovne funkcije,a to je ekonomska odnosno profit, menadžeri koji stoje na čelu organizacije nalaze se pred nizom odluka koje treba da donesu. Problem koji se nalazi pred donosiocem odluka leži u tome što odluke koje menadžer donosi u sadašnjosti efektuiraju u nekom budućem vremenu. Postaviti ciljeve, strategiju, operativno delovanje nije ni malo lak zadatak. Nesklad sa budućim stanjem i odnosima na tržištu često za posledicu ima jasno nedefinisane ciljeve kako bi odgovornost donosioca bila manja, ako za posledicu ima stanje koje nije kompatibilno sa planovima menadžera.
Planiranje se smatra polaznom tačkom u procesu menadžmenta, u procesu upravljanja bilo kojim sistemom. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje. Ako se dobro usklade teorijska nauka sa empirijskom, rezultat nije izvestan sam po sebi. Tržišna kolebanja i oscilacije, mogu dovesti do promene ponude i tražnje, i time proizvod koji se želi plasirati može biti deficitaran odnosno suficitaran. Neophodno je pravovremeno uočavanje šansi i rizika i donošenje mera radi pojave neočekivanih stanja, pa je značaj planiranja u okviru procesa menadžmenta od ključnog značaja.

PLANIRANJE – POJAM

Planiranje predstavlja filozofiju ponašanja preduzeća koja bazira na potrebi za sistematčnim i kontinuelnim razmišljanjem o budućnosti pre neposrednog reagovanja. U pitanju je obilik kauzaliteta, odnosno sagledavanje budućih posledica i sadašnjih odluka.
Gde zapravo povući liniju između sadašnjeg raspolaganja resursima, planiranjem, i investiranjem, i između budućnosti gde će i rezultati efektuirati, pitanje je na kome se lome koplja doktrine i praktičnog funkcionisanja svakog privrednog subjekta.
Planiranje je primarna i suštinska faza procesa menadžmenta kao i bitna odgovornost svih menadžerskih nivoa. Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i načina njihovog prilagođavanja, koje je koordinirano sa stvaranjem i prilagođavanjem organizacione strukture, stila vođenja i modela kontrole. Planiranje je takodje i proces određivanja načina na koji organizacija može stići taamo gde želi i šta će učiniti da postigne svoje ciljeve. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.
Planiranje je pre svega izbor ciljeva i određivanje načina njihovog ostvarenja. Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Ciljevi su osnovna planska odluka. Ostale planske odluke koje služe ostvarenju ciljeva glavne planske odluke te vrste su :

•    strategija
•    biznis plan
•    projekat

Planske odluke su vodilje za menadžment tim kao i druge interesne grupe preduzeća, planske odluke su važan faktor jer u sadašnjem trenutku se postižu ciljevi koji dolaze u neposrednoj budućnosti. Obzirom da svaki subjekat u svom poslovanju računa sa izvesnom stabilnošću i izvesnošću projekata, trenutak i proces planiranja su važna početna faza procesa.
To dakle nije samo čin već čitav proces, promene su kontinuelne, stoga je i planiranje kontinuelno. Planiranje se odvija u ciklusima. Počinje se predviđanjem trendova razvoja, teče sa preduzimanjem odgovarajućih akcija, a završava se sumiranjem i praćenjem rezultanti preuzetih akcija. Kako se odnosi na buduće efektuiranje sadašnjih procesa, mora se računati sa mogućnošću promene “projektovane“ budućnosti, pa se stoga moraju preduzimati permanenta praćenja rezultata preduzetih akcija i blagovremeno reagovati na negativne oscilacije koje proces mogu uzdrmati u nekoj od njenih faza i time ugroziti ceo projekat tj. dovesti do negativnog rezulatata. Da bi bolje shvatili planiranje prikazaćemo šemu procesa proizvodnje, tj. njegov kontinuitet.(1)