Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)

UVOD

Globalizacija je sveprisutan fenomen koji kao takav nije zaobišao, već je čak i najviše uticao na ekonomiju i trgovinu. Jedan od mnogobrojinh proizvoda globalizacije i liberalizacije u oblasti ekonomije je GATT – General agreement on terms and conditions of trade – Opšti sporazum o carinama i trgovini.
Opšti sporazum o carinama i trgovini stupio je na snagu 1.januara 1948. godine i na taj način postao jedini instrument trgovinske saradnje zemalja. Ovim sporazumom se nastojalo podsticanje svetske trgovine time što bi se uklonila carinska i necarinska ograničenja koja su gušila slobodan trgovinski protok. Takođe se u ovom sporazumu videlo rešenje svih do tada nastalih razmenskih nesuglasica među zemljama. Sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije 1995. godine, ovaj sporazum je bio jedini takve prirode.
GATT predstavlja prvi korak liberalizacije trgovine i oslobađanje od protekcionizma koji je opteretio međunarodnu trgovinu tridesetih godina 20. veka.Ova tema nam je i sada interesantna zbog ideje slobodne trgovine koju predstavlja i njenog značaja danas. Jedan od osnovnih motiva za osnivanje GATT nalazio se u potrebi generacija koje su zapamtile tridesete godine kao doba trgovinskih ratova, da onemoguće njihovo ponavljanje.Stvaranje i uspeh GATT-a bio je primer mogućnosti koje pruža međunarodna saradnja u jednoj oblasti u kojoj je kroz istoriju merkantilizam bio norma prema kojoj se procenjivao uspeh i napredak. Osnova merkantilističkog viđenja je u maksimiranju izvoza i minimiziranju uvoza, kako bi došlo do akumuliranja inostranog bogatstva (zlata i srebra).
Šta donosi liberalizacija? Oni koji gube liberalizacijom su predstavnici grupa koje dobijaju konkurenciju u oslobođenom uvozu, a oni koji dobijaju liberalizacijom su potrošači, jedna veoma heterogena grupa. U toj situaciji je mnogo veća verovatnoća da će grupa čiji su individualni gubici mnogo veći u odnosu na dobitke jedne mnogobrojne i heterogene grupe imati više motiva za udruživanje i investiranje u lobiranje protiv trgovinske liberalizacije. Jedino rešenje mogu ponuditi mulitilaterarni trgovinski pregovori sučeljavanjem onih koji gube sa podjednako uticajnim lobijem onih koji dobijaju liberalizacijom.
Da bismo razumeli razlog postojanja GATT sporazuma i njegove posledice, neophodno je na samom početku bliže se upoznati sa okolnostima koje su prethodile i dočekale stvaranje GATT-a. Zatim treba objasniti principe na kojima je GATT funkcionisao, što se nalazi u okviru drugog dela ovog rada, a u trećem delu – kako su vođeni pregovori išta je postignuto u svakoj rundi pregovora. U četvrtom delu će biti prikazana dodatna objašnjenja u vidu razlika između STO i GATT kao i uticaj GATT na agrarnu politiku. Potom će se izneti zaključak u vezi sa doprinosom GATT-a i lična promišljanja o istom.

1.NASTANAK GATT-A

GATT se pojavio kao odgovor na protekcionističku trgovinsku politiku iz 1920ih i 1930ih godina. Sjedinjene Američke Države su iz Drugog svetskog rata izašle kao jedina industrijska sila sa netaknutim kapitalnim tokovima i preuzele su vodeću poziciju u podsticanju posleratne liberalizacije međunarodne trgovine. Zemlja koja je dominirala u oblasti tehnologije i industrije je imala velike izvozne mogućnosti koje su mogle doći do izražaja jedino u uslovima relativno otvorenog tržišnog okruženja. Istovremeno su američki intelektualci i politički lideri smatrali da ekonomskim povezivanjem kroz trgovinu može promovisati svetski mir.
Posvećenost SAD slobodnoj trgovini se reflektovala pre svega u formiranju institucionalnog okvira za međunarodne ekonomske i političke odnose. Ideja je bila da ovaj okvir obuhvati Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fond- IMF), odgovoran za pružanje pomoći zemljama članicama kada zapadnu u kratkoročne platno-bilansne probleme, Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development – IBRD) danas poznatu kao Svetska banka zaduženu za pitanja ekonomskog razvoja i Međunarodnu trgovinsku organizaciju (International Trade Organization – ITO) koja je trebalo da bude formirana 1948.godine i bavi se problematikom međunarodne razmene. Umesto treće međunarodne organizacije je zaključen Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)koji je tu ulogu obavljao sve do 1995. godine, kada je na scenu stupila Svetska trgovinska organizacija.
Pregovori koji si vodili ka stvaranju ITO vođeni su u Londonu, Ženevi i Njujorku i kulminirali su 24.marta, 1948.godine u Havani na Konferenciji UN o trgovini i zaposlenosti, potpisivanjem Havanske povelje (Havana Charter) kao osnove za formiranje Međunarodne trgovinske organizacije. Povelja je obuhvatala seriju sporazuma postignutih između 53 zemlje učesnice, a odnosili su se na međunarodnu trgovinsku politiku, restriktivnu poslovnu praksu, robne sporazume, zaposlenost i obnovu, ekonomski razvoj i međunarodne investicije, kao i na konstituisanje nove agencije UN koja će time upravljati.
Mada je ITO predstavljala dalekosežno rešenje, većina zemalja nije ratifikovala odredbe povelje, iz razloga što su je smatrali pretnjom nacionalnom suverenitetu zemalja. Kada je 1950. godine Kongres SAD odbio da ratifikuje Havansku povelju, postalo je jasno da veoma napredna ideja o formiranju Mađunarodne trgovinske organizacije neće zaživeti. SAD nisu mogle da prihvate da nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilaterarnoj kontroli jedne nadnacionalne institucije. Stvaranje ITO imalo je za cilj kompletiranje procesa institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosakoji je započet u Breton Vudsu, 1944.godine osnivanjem IMF-a i IBRD-a.
U cilju podsticanja liberalizacije međunarodne razmene nakon Drugog svetskog rata, opterećene protekcionističkim merama uvedenim ranih tridesetih godina, 23 zemlje učesnice Konferencije u Havani su 1946.godine započele pregovore o sniženju carina. Ostvareno je 45.000 carinskih koncesija koje su obuhvatile jednu petinu svetske trgovine u vrednosti od 10 milijardi dolara.