Оrganizaciono prilagođavanje preduzeća prmenama iz okruženja

1. UVOD
Tržište, konkurencija, međunarodni odnosi, i slično, stvaraju stalne promene koje zahtevaju od preduzeća da se prilagođavaju izmenjenim uslovima i novim izazovima, da menjaju svoju poslovnu i razvojnu strategiju, organizacionu strukturu, osoblje, veštine i znanja, kako bi opstala u stalno promenljivom okruženju. Promene u okolini, značajno utiču na preduzeće i uslovljavaju njegovo prilagođavanje okolini, dok promene u preduzeću mogu u manjoj meri uticati na promene u okolini. Bez promena, preduzeće ne može da opstane, ne može efikasno da funkcioniše u sadašnjem i budućem vremenu. Znači, promene u okolini izazivaju poremećaje i nesklad između preduzeća i okoline, te preduzeće mora da izvrši promene da bi povratilo ravnotežu, da bi dovelo svoje poslovanje u sklad sa okolinom.

Bez upravljanja promenama, ne može se ostvariti prilagođavanje promenama i efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije i svakog preduzeća, svakog pojedinog društvenog sistema i društva u celini. Smisao upravljanja promenama, jeste da se preduzeće osposobi da u novim okolnostima zadrži i poboljša svoju poziciju. To je svojevrstan proces obnavljanja i kapitalizacije učenja preduzeća, odnosno njegovog menadžmenta. Promenama se obezbeđuje opstanak i kreira rast i razvoj preduzeća.
2. ОRGANIZACIONO PRILAGOĐAVANJE PREDUZEĆA PROMENAMA IZ OKRUŽENJA

2.1 Upravljanje promenama u preduzeću
U svim fazama razvoja preduzeća neophodno je i zahteva se postojanje podudarnosti između njegove organizacije i okruženja koje se menja. Potreba prilagođavanja organizacije eksternim činiocima posledica je visokog stepena zavisnosti preduzeća od promena u okruženju. Preduzeće jedino u odnosu sa okruženjem može da identifikuje tržišne šanse, definiše svoje poslovne ciljeve i strategiju, te organizuje proces konverzije inputa u outpute kroz rentabilno poslovanje. Organizacione promene su neophodne u organizaciji kako bi i dalje bila kompatibilna sa zahtevima okruženja, a time efektivna i efikasna.
Zahtevi koji se postavljaju današnjim organizacijama u pogledu savladavanja sve veće međuzavisnosti delova u preduzeću i preduzeća kao celine sa okruženjem, sve bržeg donošenja poslovnih odluka u uslovima velikog broja hijerarhijskih nivoa i nadziranja sve kompleksnije organizacije, relativizovali su “krute principe upravljanja” nasleđene iz prošlosti.

Slika 1 Model organizacije
3. ORGANIZACIONA TRANSFORMACIJA
Organizaciona transformacija predstavlja radikalnu promenu svih aspekata u organizaciji istovremeno, čime se menja i karakter celog sistema.Ona je strategijska, usmerena na reorijentaciju pa se još naziva i promenom drugog reda (gama promena).Ova transformacija podrazumeva i promenu svih elemenata organizacije preduzeća, među kojima je i organizaciona kultura

Prvenstveno potrebno je sagledati okruženje organizacije, njene resurse i utvrditi kompatibilnost strategije sa aktuelnom poslovnom situacijom. Jedan od vodećih autora u oblasti upravljanja organizacionim promenama, hardvardski profesor i konsultant John Kotter, sumirao je svoje dugogodišnje iskustvo iz organizacionog konsaltinga u koncept organizacione transformacije. Taj koncept se sastoji od 8 koraka:
1. razvijanje svesti o neophodnosti promena;
2. stvaranje vodeće koalicije;
3. oblikovanje vizije i strategije;
4. komuniciranje vizije promene;
5. osamostaljivanje široke baze zaposlenih za akciju;
6. ostvarivanje kratkoročnih uspeha;
7. konsolidovanje ostvarenih prednosti;
8. pokretanje daljih promena i usađivanje novih pristupa u kulturu.
Prva četiri koraka u procesu transformacije pomažu da se omekša status quo. Da je promena laka stvar, sav taj trud ne bi bio potreban. Od pete do sedme faze uvode se novi oblici prakse. Poslednja faza usađuje promene u kulturu organizacije i pomaže im da se održe. Uspešna promena, bilo kog obima, prolazi kroz svih osam faza. Mada je uobičajeno da se paralelno deluje u nekoliko faza, ako se preskoči i jedan korak ili se ode suviše daleko bez solidne osnove, gotovo uvek dolazi do problema.

Kod preduzeća u Srbiji mnogobrojne interne i eksterne promene dovele su do značajnih disfunkcionalnosti, te je nužno da se izvrši transformacija i poboljšanje organizacije preduzeća. U postojećoj situaciji, evidentno je da birokratizovana organizaciona struktura i povezanost ljudskih i materijalnih resursa više ne odgovaraju ciljevima preduzeća