Osnovi ekonomije

Ekonomija kao nauka o racionalnom delanju

Moderno shvatanje ekonomske aktivnosti, formulisao je Lajonel Robins, koji istice stav da svaka delatnost i vrsta ljudskog ponasanja ima svoj ekonomski aspekt ukoliko ukljucuje odricanje od ostalih pozeljnih alternativa. Ekonomija je, dakle, nauka o ponasanju ljudi prema nacelu ekonomicnosti. Pr.Robinzon Kruso- na ostrvu Robinzon i Petko moraju da odluce da li ce pecati ribu, brati voce ili i brati voce i pecati ribu. Ako se odluce samo za voce, nece imati ribe i upravo to povecanje kolicine jedne robe u ovom slucaju voca podrazumeva smanjenje druge a to se zove OPORTUNITETNI TROSAK- zrtvovanje jedne kolicine robe zarad druge robe. Oni mogu da proizvode i ribu i voce ali to nije efikasna proizvodnja.

• Nacelo ekonomicnosti tretira ljude kao racionalna bica. Adam Smit naglasava da se ljudi rukovode svojim interesima kako bi stekli sto vece bogatstvo.
• Ekonomija je prvenstveno nauka o RACIONALNOM EKONOMSKOM IZBORU. Ona nastoji da otkrije pravila kojima se ljudi rukovode u svom racionalnom ek. izboru. Tako je odredjena kao DEDUKTIVNA NAUKA (izvlaci konkluzije iz premisa). Premise ne moramo da dokazujemo, posto su nam poznate iz vlastitog iskustva. Pr. Iz teorije ponasanja potrosaca – Svaki potrosac na osnovu svojih potreba i navika, pravi listu prioriteta. To se naziva SKALA PREFERENCIJE POTROSACA.
• Ekonomija je POZITIVNA NAUKA, koja iz svojih teorija iskljucuje svaki ideoloski i vredonosni sud. Npr. Stav da treba strozije oporezivati bogate, a blaze siromasne – to je vredonosni sud, koji se moze braniti ideoloski, ali to ekonomiju ne zanima.

Deo ekonomske nauke koji proucava kako alokacija resursa utice na blagostanje naziva se ekonomija blagostanja. Ko donosi ekonomske odluke i bira mogucnosti? Pojedninacni privredni subjekti: proizvodjaci i potrosaci. Proizvodjaci teze da maksimiziraju svoj profit a potrosaci da maksimiziraju korisnost na osnovu raspolozivog dohotka.
Vilfredo Pareto > uporedjivajuci ek. sisteme, bez uvodjenja vredonosnih ili ideoloskih sudova, kaze da je jedan skup medjusobno neuporedivnih velicina optimalan ukoliko nije moguce da se poveca ni jedna od tih velicina, a da se pritom ne smanji neka druga.
Za preciziranje predmeta ek.nauke bitno su uticale 2 ideje ekonomije blagostanja:

1. prelazak iz1-og ek. sistema u 2, koji je superiorniji
2. veza optimalnog ek. sistema sa trzistem potpune konkurencije

Pojava ek.blagostanja je bitna za zemlje u tranziciji, posto u sektor institucija uvodi cvrsta pravila ponasanja. Jedna grupa pravila podstice privredne subjekte na aktivnost – to je nagrada, a druga ih destimulise- kazne ili ekonomske sankcije. Tradicionalni predmet ekonomije je RASPODELA DOHODKA. Raspodela daje odgovor na pitanje za koga se proizvodi?
Zemlje su podeljene u 3 grupe

I grupa – nerazvijene (indija) – 3/5 stanovnistva
II grupa – srednje razvijene: a) sa nizim dohotkom ( kina, srbija ) – 1/5 stanovnistva b) sa visim dohotkom
III grupa – razvijene ( SAD, zemlje EU…) – 15% stanovnistva
— 80% proizvodnje je za III grupu — Ekonomiju zanimaju uzroci ovakvih razlika ali i pitanje raspodele dohodka unutar svake drzave posebno.

 
Osnovna ekonomska pitanja

Su:

1. retkost resursa
2. alternativna upotreba
3. opadajuci prinos u tranziciji
4. nema besplatnog rucka
5. institucije
6. nema iluzije novca

Vazno pitanje koje se namece je nedostatak raspolozivih resursa u odnosu na potrebe. Resursi su oskudni i retki.

1. PRIRODNI RESURSI – zemljiste, voda, rudna bogatstva
2. SREDSTVA ZA PROIZVODNJU a) predmet rada (energija, sirovine) b) sredstva za rad (masine, oprema)
3. TELEKOMUNIKACIJE, INFORMACIONI SIS, INFORMACIJE
4. NOVAC I OSTALA LIKVIDNA SREDSTVA
5. “HUMANI KAPITAL” – fizicke i umne sposobnosti ljudi
6. PREDUZETNISTVO

Resursi se dele na: a) obnovive i b) neobnovive. Osnovna obelezja resursa: 1. oskudni 2. produktivni. Na resurse deluje ZAKON OPADAJUCIH PRINOSA – ovaj zakon ima siru primenu i javlja se i u tranziciji( proces promena institucija i pravla ponasanja u ex socijalistickim zemljama da bi se formiralo stabilno trziste ekonomije )
Proces tranzicije sastoji se u 2 faze:

1. INICIJALNA – uvodi se makroekonomska stabilnosti i zapocinje proces privatizacije.
2. ZRELA FAZA – zavrsetak procesa privatizacije

Za ekonomiju je bitna Priroda izbora tj. kljucan je pojam oportunitetnih troskova ( pr. Automobili ili R.Kruso ). Ekonomski zivot ima 2 lica:

1. Robe – koje se kupuju i prodaju
2. Novcano lice

— ova dva lica moraju biti uskladjena, ukoliko nisu moze doci do hiperinflacije kao kod nas 1993. god.

• Za ekonomski zivot su bitne INSTITUCIJE – one su trajan oblik povezivanja izmedju privrednih subjekata unutar kojih se odvijaju ekonomske aktivnosti.
• Primer za ekonom. Institucije su : 1. trziste 2. planiranje 3. svojina
• Institucije mozemo posmatrati na razlicitim nivoima apstrakcije. Na najvisem nivou mozemo govoriti o jednoj instituciji – svojini, na nizim nivoima: privatna, drzavna, drustvena.