Osnovi finansija

Pojam Finansija
Finansije predstavljaju naučnu disciplinu koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa:
* kreiranjem,
* prikupljanjem,
* raspodelom,
* trošenjem i
* upravljanjem novčanim sredstvima.
Osnovni cilj je zadovoljenje ličnih, opštih i zajedničkih potreba društva.
Na francuskom (la finance) – označava novčane poslove pojedinaca ali i prihode i rashode države
Na nemačkom jez. Finanzen – državno poslovanje vezano za prihode i rashode
Na Engleskom – finance – poslovi u nac. privredi
Na srpskom: dva značenja
1. Aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i zasnivanju imovinskih odnosa između pravnih i fizičkih lica
2. Naučna disciplina koja proučava određene ekonomske kategorije.
Finansije nastaju sa nastankom robno-novčanih odnosa
Podrazumevaju:
1. poslove tekućih naplaćivanja i isplate u gotovom novcu,
2. sve aktivnosti vezane za kredite
3. sve aktivnosti vezane za osiguranje
4. kupovina i prodaja valuta i deviza,
5. emisiju i povlačenje novca
6. rad banaka
7. sve poslove privredene aktivnosti
“Finatio” je latinska reč iz koje je proistekao pojam finansija i koji se danas kao takav upotrebljava u gotovo svim jezicima sveta. Označava – plaćanje.
Financia i financia pecuniaria su izrazi koji su se razvili iz pojma finatio, i označavaju plaćanje, plaćene iznose u novcu.

Finansije kao naučna disciplina
Finansije kao naučna disciplina temelje svoje izučavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnoni interes finansija danas je – javni ili društveni interes.
Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.
Finansije kao i svaka naučna disciplina imaju svoju:
1. Teoriju – (čine je ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva)
2. Politiku – (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i čine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike
Finansije se dele na: mikrofinansije i makrofinansije

Predmet izučavanja finansija
Finansijska ekonomika – izučava finansijsko poslovanje firme da bi se izvršilo finansiranje uz najmanje troškove
Finansijska politika – primenjena nauka o finansijama
Finansijsko pravo – skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija
Makrofinansije obuhvataju sledeće oblasti:
• Monetarne finansije,
• Javne – društvene finansije,
• Bankarstvo,
• Međunarodne finansije,
• Osiguranje.
Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.
Mikrofinansije obuhvataju izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća.
Zadatak izučavanja finansija je da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,…), društvenih delatnosti (nauka, obrazovanje, kultura, zdravstvo.

Monetarne finansije
Pojam i suština novca
Novac je društvena pojava veoma starog porekla, nastala na određenom stupnju razvitka ljudskog društva.
Sa razvojem proizvodnih snaga društva pojavio se i novac nastao kao posledica čovekovih potreba.
Njegovo pojavljivanje i upotreba počinje sa pojavom robne razmene. Do tada se razmena obavljala neposredno – trampom.
Funkciju opšteg ekvivalenta su obavljali stoka, so, krzno, tekstil i sl.
Pojavljuje se metal sa određenom težinom, uz utiskivanje određenih znakova.
Sa razvojem naturalne privrede razvila se i novčana privreda-posredna razmena robe, roba se prodaje za novac, pa se tim novcem kupuje druga roba.
Odavde se vidi da novac posreduje u razmeni robe.
Otuda Marksova formula R1-N-R2
To znači da seakt neposredne razmene razdvojio na dva dela: akt prodaje i akt kupovine.
Ovo je bitno zbog razumevanja činjenice da kada se roba proda ne mora se novac odmah uložiti u kupovinu, već može novac zadržati neko vreme, pa tek onda pristupiti aktu kupovine.
Prvi sistem se naziva penzatarskim (metali sa određenom težinom)
Drugi sistem se naziva numeričkim (metal sa utisnutim znakom)
Pojavljuje se zlato u ulozi opšteg ekvivalenta koji počinje da uspešno rešava problem funkcionisanja razmene zbog osobina koje poseduje ato su: postojanost, retkost, deljivost,pri čemu se ne menja odnos zbira delova i celine.