Predmet: Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja
Tema: Platni bilans
1
Uvod
Sam izraz „platni bilans“ nije dovoljno precizan, jer to nije sistemski popis
imovinske aktive i pasive nekog subjekta utvrdjenih na odredjeni dan, već je to
popis transakcija utvrdjenih u toku jednog vremenskog perioda, po pravilu, jedne
godine.
Platni bilans uobičajeno prihvatamo kao odnos vrednosti svih potraživanja i
dugovanja jedne zemlje prema inostranstvu, u odredjenom vremenskom periodu.
Inflacija kao pojam potiče od Italijanske reči inflatio, što znači nadzvavanje ili
nadimanje. U ekonomskoj literaturi u smislu naduvavanja novčanog opticaja
počela se upotrebljavati tek od 1864. god.
Danas se ni jedna privreda ne miri da živi s inflacijom, što podrazumeva visok
porast cena, kao i zbog njenih negativnih ekonomskih i socijalnih efekata, kao što
su niska stopa ekonomskog rasta, visoka stopa nezaposlenosti, stagnacija
investicija privatnog sektora i kapitala i dr.
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
Platni bilans
2
U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje, odnosno smanjenje
kupovne snage u inostranstvu, spadaju:
1) uvoz robe i usluga
2) jednostrani transferi
3) izvoz kapitala
4) uvoz monetarnog zlata.
Osnovni oblici medjunarodnog kratanja dugoročnog kapitala u direktne
investicije i portfolijo investicije.
Direktne investicije
predstavljaju takvo kretanje
kapitala koje je motivisano profitom i sticanjem prava vlasništva, kontrole i
upravljanja nad preduzećem u inostranstvu.
Portfolio investiranja
nije povezano
sa interesom efektivne kontrole nad preduzećem u inostranstvu. Ulaganje je obično
u različite oblike hartija od vrednosti u inostranstvu, koje investitoru donose
dividendu, odnosno kamatu (obveznice). U portfolio investiranje uključuje se i
dugoročni kredit za finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija.
Kratkoročni
kapital
se može kretati autonomno ili kompenzatorno. Autonomno kretanje kapitala
motivisano je odredjenim prihodom. Ovde uglavnom spadaju: spoljnotrgovinski
krediti, poslovi arbitraže i spekulativno kretanje kapitala. Spoljnotrgovinski krediti
su vezani za izvoz robe.
Spekulativno kretanje kapitala
motivisano je očekivanjem
primena deviznog kursa , kamata, ekonomske politike odredjene zemlje. Kapital
beži od valute sklone devalvaciji ka valuti koja će revolvirati. Radi se uglavnom o o
spekulativnom kratkoročnom kapitalu koji se često naziva „vrući novac“.
Kompenzirajuće kretanje kapitala ima za cilj pokrije deficit platnog bilansa. Jedan
od osnovnih oblika ovog kapitala su swop poslovi koji se zaključuju izmedju
centralnih banaka. Swop aranžman praktično predstavlja pozajmljivanje inostrane
valute od strane jedne centralne banke drugoj, uz odredjeni rok, uz obavezu da se
plati kamata.
Tekuće transakcije
registruju devizni priliv koji nastaje izvozom robe i usluga,
ali i devizni odliv koji nastaje kao posledica uvoza robe i usluga (plaćanje prema
inostranstvu). Višak plaćanja u odnosu na primanja dovodi do deficita bilansa
tekućih transakcija, dok suprotno tome, višak primanja u odnosu na plaćanja
stvara suficit u bilansu tekućih transakcija.
Bilans kapitalnih transakcija
pokazuje kretanje dugoročnog i kratkoročnog
kapitala, odnosno neto poziciju ovih tokova kapitala.
4
Monetarne rezerve
su uglavnom posledica kretanja u bilansu tekućih i
kapitalnih transakcija (povećanje ili smanjenje deviznih rezervi, odnosno
povećanje ili smanjenje kreditnih obaveza prema inostranstvu).
Monetarne rezerve, videli smo, predstavljaju izvor medjunarodne likvidnosti
nacionalne privrede. Medjunarodna likvidnost privrede predstavlja njenu
sposobnost da finansira dospele kratkoročne obaveze prema inostranstvu, odnosno
da se finansira nastali deficit platnog bilansa i podržava devizni kurs nacionalne
valute.
Postavlja se pitanje: da li u monetarne (devizne) rezerve uključi i klirinška
potraživanja, odnosno nekonvertibilna devizna sredstva. Obzirom na funkcije koje
vrše, smatra se da ovo uključivanje ne bi bilo konzistentno rešenje. Ova
potraživanja i nekonvertibilna devizna sredstav, smatra se, treba vezati za zemlje s
kojima postoje bilateralni ili multilateralni odnosi i plaćanja. Tu mogu imati
funkciju deviznih rezervi. Zbog toga se devizne rezerve uglavnom i odvajaju kao
konvertibilne i klirinške devizne rezerve.
Monetarne rezerve su u funkcionalnoj vezi sa stanjem platnog bilansa. Suficit
tekućeg platnog bilansa dovodi do porasta deviznih rezervi, dok deficit platnog
bilansa dovodi do smanjenja deviznih rezervi. One imaju funkciju da finansiraju
deficit platnog bilansa i održavaju stalnu likvidnost prema inostranstvu.
Devizni bilans
za razliku od platnog bilansa, zasniva se na prikazu stvarnog
priliva i odliva deviza u toku jedne godne. Devizni bilans u slučaju da se javlja
deficit pokazuje i sistem finansiranja nastalog deficita.
Deficit u podbilansu robnih transakcija jednim delom se finansira suficitom u
podbilansu nerobnih transakcija, ali to je nedovoljno te se jevlja ukupan negativan
saldo deviznog bilansa.
Deficit deviznog bilansa finansira se na dva načina:
1) smanjenjem deviznih rezervi u zemlji
2) novim porastom zaduživanja u inostranstvu.
1
1
Dr.Slobodan Komazec, dr. Žarko Ristić, dr.Jovan Savić i dr. Slavko Vukša – Monetarna ekonomija i bankarski
menadžment
,415 str.
; Viša poslovna škola Čačak 2006. god.
5
zahteva primenu metoda prilagodjavanja platnog bilansa, koji sadrži: deflaciju u
zemlji, odnosno deflacionu (dezinflacionu) politiku, devalvaciju i deviznu kontrolu.
Obično sa smatra da kada postoji uravnoteženost svih ekonomskih trensakcija
(tekućih i kapitalnih) ili kada su potražibanja izjednačena sa dugovanjima, da
postoji ravnoteža platnog bilansa. Takva ravnoteža je integralni deo ukupne
ekonomske ravnoteže. To je rezultat uravnoteženih odnosa zemlje sa inostranstvom,
ail i ravnoteže u nacionalnoj ekonomiji. Ako se takva ravnoteža održava duže
vreme u uslovima unutrašnje stabilnosti i pune zaposlenosti, govori se o
fundamentalnoj ravnoteži.
Postoji i statička odnosno dinamička ravnoteža platnog bilansa. Pod
statičkom ravnotežom se smatra ravnoteža izvoza i uvoza, bez kratkoročnog
kretanja kapitala i momerarnih rezervi. Ovaj oblik ravnoteže isključujebilo kakvo
kretanje dugoročnog kapitala. Kod dinamičke ravnoteže izvoz i uvoz ne moraju biti
uravnoteženi. Tada stupa na scenu kretanje kratkoročnog kapitala i deviznoh
rezervi, odnosno teansfer dugoročnog kapitala, koji moraju izravnati deficit u
trgovinskom bilansu.
Ravnoteža koja se ostvaruje administrativnim regulisanjem kretanja robe i
usluga, kao i kapitala, odnosno smanjenjem uvoza robe i usluga, kao i zabranom
oblika kapitala, nije ekonomska ravnoteža. Takva politika platnog bilansa može
štetiti privrednom razvoju, budući da smanjenje uvoza dovodi u pitanje
dinamičnost kontinuelan razvoj privrede, kao i njenu izvoznu sposobnost. Ovo
posebno kada se radi o privredi još nerazvijene strukture, koja svije portebe za
baznim proizvodima pretežno pokriva uvozom.
Platni bilans, njegovo uravnoteženje je integralni deo opšte privredne
problematike. Ravnoteža odnosa sa inostranstvom rezultanta je adekvativnih
kretanja u datoj ekonomiji. Odvojeno posmartanje ekonomskih odnosa sa
inostranstvom od kretanja unutar nacionalne ekonomije ne pruža realnu osnovu za
vodjenje adekvatne politike platnog bilansa.
Uzroci neravnoteže platnog bilansa – vrste neravnoteže
Ne ravnoteža platnog bilansa, kao najveći problem platnog bilansa, posebno
česta pojava deficita, može biti izazvana različitim faktorima. Deficit platnog
7
