Pojam i razvoj prava intelektualne svojine

Uvod

U svakodnevnom govoru, koji nije strogo formalizovan, vrlo često se dešava da ljudi koriste isti pojam ali da pod njim podrazumevaju različite stvari. To se posebno odnosi na oblasti koje su usko specijalizovane i kojima se bavi jedan uži krug ljudske populacije u svetu, a upravo je takva oblast Intelektualne svojine. O tome dr Kamil Idris, generalni direktor svetske organizacije za intelektualnu svojinu – WIPO – a (World Intellectual Property Organization) u knjizi Intelektualna svojina – moćno sredstvo privrednog rasta kaže:

„Nedovoljna upućenost u važnost uloge intelektualne svojine je razumljiva jer je u prošlosti ova oblast prava bila je prepuštena tehničkim stručnjacima i pravnicima u korporacijama. Međutim, vremena su se promenila: revolucija informatičke tehnologije i sve brži rast broja pronalazaka, uticaj i značaj pronalazaštva u sprezi sa ubrzanom globalizacijom doveli su intelektualnu svojinu u središte pažnje. Nekada sporedan i nezanimljiv predmet, danas je ključni činilac u osmišljavanju državne politike, kao i u strateškom planiranju korporacija.“
Šta je to intelektualna svojina?

Intelektualna svojina je opšti, pravno – tehnički pojam za odredjene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni simbol kao žig, kao znak razlikovanja, odredjuje njegov tržišni kvalitet.

Izraz „intelektualna svojina“ u širu upotrebu počeo je da ulazi tek odsedamdesetih godina prošlog veka, od trenutka stupanja na snagu Konvencije o ustanovljenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. U članu dva viii) te konvencije data je definicija intelektualne svojine: “izraz“intelektualna svojina” označava prava koja se odnose na:

• književna, umetnička i naučna dela,
• interpretacije umetnika i interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme i radio – emisije,
• pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti,
• naučna otkrića,
• industrijske uzorke i modele,
• fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgovačke nazive,
• zaštitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti. ”

U praksi se pojam intelektualne svojine najviše vezuje za pojam piraterije CD i DVD diskova filmskih, muzičkih i softverskih ostvarenja. Međutim, pojam Intelektualne svojine ima daleko šire značenje. On obuhvata oblasti patenata, žigova, modela, uzoraka, geografskih oznaka porekla, topografije integrisanih kola, autorsko i srodna prava. Navedene oblasti bez autorskog
i srodnih prava jednim imenom se nazivaju „Industrijska svojina“. Ne ulazeći u detalje, uz pokušaj da budemo što racionalniji a da pri tome ne izostavimo ništa od suštine, definicije osnovnih pojmova intelektualne svojine mogle bi biti sledeće