Pojam, metodološke osnove, principi i funkcije menadžmenta

Razvoj ideje o menadžmentu

Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi tude znanje u funkciji cilja. Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta. Zbog toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem, adekvatan prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta i organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je nove forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa velikim brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menadžerskoj funkciji i menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom 16-og veka).Kao znacajniji autor za izucavanje principa menadžmenta spominje se Adam Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kaže da izmedu nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom ovog veka.O naucnom menadžmentu (Scientific managment) prvi je više govorio u svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne ideje u ovoj oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadžmenta u industrijskoj organizaciji, a svoju pažnju naucnog rada usmerio je na efikasnost radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreci o znacaju Tejlora u oblasti naucne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže „Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran i proucen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva cela zgrada modernog menadžmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izucavanje menadžmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac ovog koncepta menadžmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju menadžmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa organizacije,a proširio je istraživanja i na funkciju rukovodenja.S obzirom na cinjenicu da je Fajol deo svojih istraživanja usmerio na definisanje funkcija organizacije i menadžmenta mnogi ga zovu i osnivacem tzv funkcionalnog menadžmenta.Njegova opšta teorija menadžmenta se primenjivala u svim podrucijima menadžerskh aktivnosti.Veliki uticaj ma razvoj univerzalnog menadžmenta imali su,pored X Fajola,još i M.P.Folet (Mary Parker Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P Folet je sa Cester Bernardom postavila teorijisku osnovu koncepta „menadžment integracije kadrova i organizacije“.Ona je proucavala oblike rešavanja sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji može rešiti na jedan od sledecih nacina:

• Dobrovoljnim popuštanjem
• Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
• Kompromisnim rešenjem
• Integracijom

Prva dva nacina prepostavljaju upotrebu „sile“ i cesto su neprihvatljive u praksi.Treci nacin,koji ukljucuje kompromis,samo odlaže rešenje sukoba.Najefikasniji oblik rešavanja sukoba postiže se integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija imaju iste interese.  Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja tzv.pravac “menadžment naucnog ponašanja“,(behavior).Vodeci predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemacki sociolog i tvorac birokratske organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po Veberu birokratska organizacija je tehnicki najefikasniji oblik moguce organizacije.Hijerarhija je bitan princip ove organizacije,koji npr kod vlasti osigurava kontrolu akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje organizacije zovu modelom formalne organizacije