Pojam sociologije prava

Pojam sociologije prava

Postoji niz naučnih disciplina koji se bavi tumacenjem.smisla pravnih propisa, sistmetizacijom pravnih pojmova, uporednim izucavanjem pravnih sistema, otkrivanjemn sustine prava, pravne norme, pravnog subjekta, istorijatom prava kao nauke ili kao sistema drzavne prinude.
Sociologija prava se bavi izucavanjem iskljucivo uticaja prava na drustvene procese i odnose. Sociologiju i prava interesuje kako pravne norme uticu na formiranje i primenu pravnih propisa. Sociologija  prava otkriva kako opsti uslovi u drustvu omogucavaju stvaranje i krsenje prava i zakona.
Drzava_ kao pravni subjektivitet izgrađuje pravni sistem. Pravni sistem je sistem prinude kojim se svi građani obavezuju na specifično ponasanje. Drzava apsolutno ostvaruje svoje pravo na primenu pravnih normi na sve pojedince sa kojimna dođe u kontakt. Takođe formiraiu se i sankcije za neogovaraiuce ponasanje tj. krsenje pravnih propisa. Osnovni oblik pravne normne je ustav koji materalizuje osnovne  principe funkcionisanja drzave. Posle ustava se formiraju zakoni koj određuju konkretne slucajeve i situacije. Zakoni predstavljaju institucionalizovano ponasanje koje proistice iz tradicije oblcaja ili svakodnevne privredne ili druge prakse.
Pravne norme funkcionisu preko zakona koji su formalizovani u ustavu ili drugim zakonskim aktima. Zakon je norma ispod koje se nalaze podzakonske norme. Drzava ima pravo i mogucnost da primora sve pojedince da se ponasaju u skladu sa zakonom, a prinudu vrsi kroz sistem i instituciju sudstva, policije i vojske.
Drzava je ili treba da bude ostvarenje javnog mnjenja tj. jednog ili inaginarnog subjekta koji predstavlja volju svih clanova drustva. Na koji nacin se ostvaruje zakonodavna i izvrsna vlast i kako je ustanovljena sama drzava zavisi i tok opstih drustvenih odnosa i sam drustveni zivot pojedinaca. U spektru između autokratije I demokratije postoji niz pravnih, državnih oblika koji na specifičan način određuju uspostavljanje I izvršenje zakona I ustava.
Kako pravne norme uticu na drustvo je fokus aktivnosti sociologije prava ili pravne sociologije i poseban znacaj se daje izucavanju istorijata drzave i zakona.

Drzava je dozivela velike promene od samog nastanka tJ. despotiJa i carevina, preko grckog polisa, rimske imperije i srednjovekovne decentralizovane drzave, do savremene monarhije i republike. Svaki oblik je imao svoje specificnosti koje su se ogledale pre svega u odgovoru na krucijalno pitanje: ko stvara zakone i ko ih sprovodi? Postojale su mnoge teorije u vezi sa tim. Pre svega, sami poceci drzave se vezuju za povezivanje plemena u narode i nastanak apsolutistickih depostija i carstava. Sve zakone i pravne norme je određivao apsolutni despot – car, faraon, koji ih je i sprovodio. On je bio poslanik vrhovnog boga i svoju mudrost je delio sa svojim podanicima kroz instituciju države i centralizovane vlasti.
Grcki polis je primer republike u kojoj se smenjivala demokratija i
autokratija, ali koja je imala novu specificnost: volju slobodnih gradana. I dalje ostaju robovi kao bespravna kategorija, ali se javljaju i građani kao politicki aktivni subjekti. Rimska imperija zahvata ogroman prostor i dici se svojom vojskom i pravnim sistemom. U viseklasnom drustvu dolazi do razlicitih oblika uprave ali senat i zakoni igraju sve vecu ulogu. Sistem prava koji je tada nastao i dan danas vazi za osnovu od koje se uvek polazi.

Srednji vek je bilo doba kada je pravo i zakone određivala crkva ili monarh ili neki druga vrsta feudalca. Zakoni gube na stalnosti i dobijaju individualni karakter. Tek sa budenjem misli XV veka, nove teorije nastaju. Francuska revolucija je oznacila novi period u istoriji, a mnogi mislioci poput Rusoa, pokusavaju da definisu univerzalne pricipe pravičnosti I pravne ustanove.

U savremeno doba, drzava gubi na znacaju. Barijere međudrzavnih granica nestaju i zahtevi globalne ekonomije i drustva novog doba traze promene. Nacionalni identitet i suverenost ustupaju mesto drugim oblicima pravnog sistema. Medunarodno i nadnacionalno pravo postaje sve vaznije. U kom pravcu ce se razvijati drzava, a samim tim i pravni sistem određivace ne samo građani, vec i lobiji multinacionalnih kompanija ciji politicki uticaj prevazilazi uticaj mnogih drzava.

Sociologija prava ima za zadatak da pruzi odgovor na pitanja koja se postavljaju. Njen predmet se siri i na oblast drzavnog aparata prinude i slobode pojedinca u okviru postojeceg sistema. Da li postoje anomalije u demokratskom sistemu i pitanje pravicnosti i javnog izbora su problemi kojima se bavi ova sociologija. Metod ostaje socioloski.

Celokupno pravo odgovara izvesnim drustvenim stanjima i zadovoljava_izvesne drustvene potrebe. Oni koji stvaraju pravo, specijalni državni organani, ne mogu postupati proizvodnjom, nego moraju voditi racuna o drustvenoj stvarnosti u kojoj i za koju rade; Socioloske analize su pokazale da je apsolutna svemoc drzave u oblasti prava kako su je shvatili dogmaticari, samo prazna fikcija i da pravo koje stvara drzava cesto ostaje prazno slovo na papiru, neostvarena deklaracija, uprkos upotrebi i najvece mere drzavne prinude, samo ako to pravo ne odgovara datom drustvenom stanju. Stavljanjem tezista na drustvo u kome je i sama drzava deo drustva i jedan od mnogobrojnih drustvenih cinilaca, pravna sociologija menja ugao posmatranja stvarnosti. Jedan od prvih u pravnoj teoriji koji je počeo da  menja ugao posmatranja prava bio je nemacki pravnik Jering, koji smatra da je pravo osnovni instrument drustvenog zivota.