УВОД
Несметано функционисање државе подразумева постојање ефикасног пореског
система, који представља скуп пореских облика који се користе ради остваривања
циљева фискалне политике. Каква ће бити структура пореског система неке земље
зависи од бројних фактора. Порески систем треба схватити у динамичком смислу,
јер једном утврђена пореска структура је важећа у конкретним условима и
одређеном временском периоду. У промењеном окружењу долази до
прекомпозиције пореских облика, при чему се једни порези уводе, други се
трансформишу и прилагођавају новим околностима, док се трећи укидају
У теорији јавних финансија још увек не постоји јединствена дефиниција пореза. У
Немачкој се често користи следећа дефиниција: „Порези су новчани трансфери
који нису против услуга за неку посебну услугу, и које административне јединице
јавног права намећу ради остваривања прихода свима онима код којих постоји
чињеница за коју закон везује обавезу плаћања пореза“
1
Рад је структуриран на
следећи начин: први део се бави „Политичким и економским уређењем СР
Немачке“, други део се односи на оснивање Европске уније, као и место и улогу СР
Немачке у ЕУ, трећи део се односи на систем и политику директног опорезивања у
СР Немачкој (порез на доходак физичких лица, порез на добит предузећа и порез
на имовину). Немачки порески систем је изузетно комплексан, тако да је процес
опорезивања веома компликован. Садржи око 40 врста различитих пореза на свим
нивоима власти.
2
Порески систем Немачке заснива се на 118 закона, 418 изузетака,
185 образаца и 96.000 пореских полицајаца (policies)
3
и усклађен је са Уставом ове
земље. Порески систем земље је модификован много пута, како због политичких,
тако и из економских разлога, што је резултирало у настајању једног веома
комплексног система опорезивања. Ово је главни узрок што многи обвезници
ангажују пореске саветнике, како би измирили своје пореске обавезе.
1
(Brummerhoff, D., 2000, str. 222).
2
http
://
www
. howtogermany
. com
/ pages
/ germantaxes
. html
3
http
://
www
. economywatch
. com
/ tax
/ germany
/
2
1.2. Политички и економски систем СР Немачке
Политички систем
СРН је вишепартијски систем, у коме владају коалиције више
странака и углавном га репрезентују следеће партије: Социјалдемократска парија
Немачке (SPD), Хришћанска демократска унија (CDU), Хришћанска социјална
унија (CSU), Зелени (Gruene), Слободна демократска партија (FDP).
Ова земља, уз скандинавске земље, главни је заговорник изградње социјалне,
парламентарне и капиталистичке државе. Политички систем Немачке карактеришу
политичке институције које су, због величине земље, али и због историјских
околности, донекле специфичне у односу на остале европске земље.
Bundesrat
(Слика 1) je Савезно веће, заправо веће 16 покрајина, или Федерални
Савет.
Bundestag
(Слика 2)
je Савезна скупштина грађана Немачке, чије ставове
репрезентују политичке партије. Чланови парламента се бирају сваке пете године
комбинованим системом пропорционалног и непосредног бирања. Немачка је
земља са развијеном свешћу о социјалним правима и потребама грађана, али, може
се рећи, и одговорности тих грађана према заједници и држави. У Немачкој је
изразито развијена свест о потреби заштите и очувања животне средине у оквиру
одрживог развоја, као и о потреби да се партиципира у развој ЕУ, која се
доживљава као немачка „друга кућа“.
Слика 1: Bundesrat
Слика 2: Bundestag
Председник СРН
је
Јоахим Гаук, ван партијска личност. Он је на тој дужности од
12.03.2012. године.
Најважнији извршни орган власти је
Bundeskanzleramt
(Слика 3), тј. Влада, на
чијем је челу Канцелар. Садашња Канцеларка, др Ангела Меркел, је први
председник владе у историји Немачке који потиче из Источне Немачке.
4
Судску власт
у Немачкој врше Савезни уставни суд Немачке
(Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Bundesgerichtshof), Савезни
административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова
одговорних за контролисање нижих судова организованих од стране покрајина. Као
чланица Европске уније, Немачки правни систем подлеже и европским судовима,
пре свега Европском суду у Луксембургу (Europaeischer Gerichtshof).
Слика 3: Bundeskanzleramt
Слика 4: Bundesverfassungsgericht Слика 5:
Bundesgerichtshof
СР Немачка је трећа економска сила у свету, после САД и Јапана, а економски
најјача држава у Европској унији. По спољнотрговинском извозу је најуспешнија
држава у свету. Након уједињења са ДРН, модернизација и измена економске
структуре Источне Немачке је њен највећи економски проблем на кога је до сада
утрошено око 70 милијарди долара. Након 90-их појављују се и први економски
проблеми у смислу повећане стопе незапослених, повећаног животног века
становништва и самим тим већег буџетског издвајања за незапослене и пензионере.
Стога је 2001. прибегнуто смањењу пореза на добит и доходак, не би ли се
подстакла производња. Али немачка привреда се прва опоравила у Европи након
избијања светске економске кризе 2008. године. Ланци њених продавница попут
ЕДЕК-е, Алдија, Шпара, Лидла, Метро-а, итд. шире се на тржишта свих чланица
ЕУ и доносе годишњи обрт од преко 400 милијарди евра.
Немачка је најважнији спољнотрговински партнер многим земљама у ЕУ. Она
извози: машине, хемикалије, метале и индустријске производе, прехрамбене
производе и текстил. Али, верујем да ће вас изненадити податак да је најважнија
грана немачке привреде - услуге. У терцијалном сектору ради највећи број
запослених, чак 71 %. После услуга следе, трговина, здравство и образовање, па
сектор осигурања и банкарства.
5
1957. Године – У Риму, 27.марта 1957. године, исте државе потписале су Уговор о
оснивању Европске заједнице за атомску енергију и Уговор о оснивању Европске
економске заједнице (ЕЕЦ). Циљ Европске економске заједнице био је
успостављање заједничког тржишта ради подстицања предузетништва,
конкуренције и размене. Укидање међусобних царина није отклонило бројне
физичке, техничке и пореске препреке у међусобној трговини и промету. Из тог
разлога усвојена је јединствена царинска тарифа и формирана царинска унија. Ови
уговори су потписани на неодређено време.
1991. Године –У Мастрихту децембра 1991.године државе чланице ЕЕЦ потписале
су Уговор о ЕУ који је ступио на снагу 1. новембра 1993.године. Уговором о ЕУ
Европска економска заједница (ЕЕЦ) прерасла је у Европску унију (ЕУ). Са
прерастањем ЕЕЦ у ЕУ успоставља се заједничка спољна и безбедоносна политика
и сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова, уводи се појам
држављанства, заједничка економска политика проширује се на заједничку
саобраћајну политику. Уговором о ЕУ озваничено је увођење монетарне уније
(ЕМУ). Уређен је систем централних банака и оснивање Европске централне банке
(ЕЦБ) као самосталне и независне институције и институционалног стуба
монетарног система будуће ЕМУ.
1996. Године – У Амстердаму, на Међувладиној конференцији, државе чланице
извршиле су Ревизију Уговора о ЕУ. Ревидиран Уговор о ЕУ ступио је на снагу
маја 1999.године. Амстердамским уговором о ЕУ извршена је пренумерација
Римских уговора, договорена су институционална побољшања ЕУ – ојачана улога
председника Комисије, проширен делокруг заједничког одлучивања Савета и
Парламента, договорено је јачање интеграције и побољшања у области: поштовања
људских права и слободе, сигурности и правде, унутрашњих послова и правосуђа,
заједничке спољне и безбедоносне политике.
1999.Године – Почиње да функционише Монетарна унија са ЕЦБ као наследником
Европског монетарног института и јединственом валутом – евром (ЕУР) као
безготовинским средством плаћања. Евросистем су чиниле заједно са ЕЦБ и
националне централне банке држава чланица. Основни циљ ЕЦБ је одржавање
7
