Odlomak

Uvod

Nakon “hladnog rata” međunarodne organizacije zadužene za bezbednost u Evropi počele su da preispituju svoje ciljeve i da ih redefinišu prema novonastalom okruženju. Tako je i Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi, kao višestrani diplomatski proces, redefinisala svoje ciljeve i prema njima izgradila potrebni institucionalni aparat. Institucionalizacija Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi uslovila je njeno prerastanje u međunarodnu organizaciju pod nazivom Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Na razvoj Konferencije, kao i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju uticale su društvene, državne i međunarodne promene u njenoj geopolitičkoj oblasti.

Zadatak misije je bio da proceni izborni proces u smislu njegove usaglašenosti sa međunarodnim standardima i obavezama za demokratske izbore i nacionalnim zakonodavstvom. To se fokusiralo na izbornu kampanju, zakonodavni okvir i njegovo sprovođenje, administrativne pripreme, rad izborne administracije, rešavanje sporova u vezi sa izborima i aktulena medijska situacija.

Izborna posmatračka misija, koju je predvodio Piter Eicher iz Sjedinjenih Američkih Država, je bila sastavljena od 10 međunarodnih službenika sa sjedištem u Sarajevu i 11 dugoročnih posmatrača koji su bili raspoređeni širom Bosne i Hercegovine.

 

 

 

Posmatračka misija Evropske Unije

Posmatracka misija Evropske unije postoji jos od pocetka sukoba na teritoriji bivse Jugoslavije i sediste joj je u Sarajevu. Civilni posmatraci, koji se prepoznaju po beloj odeci, imaju zadatak da prikupljaju informacije sa terena i salju ih svim clanicama Evropske unije. Oni nisu stalna posmatracka misija, vec obilaze teren po potrebi kada negde izbije kriza. Stalne posmatracke misije inace spadaju u nadleznost Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju – OESS (en. Organization for Security and Co-operation in Europe – OSCE) je međunarodna organizacija. Osnovana je 1973. godine pod nazivom Konferencija za evropsku sigurnost i saradnju (KESS). Bavi se nizom sigurnosnih pitanja. Najznačajnija su: kontrola naoružanja, diplomacija, mjere za izgradnju povjerenja i sigurnosti, ljudska prava, demokratizacija, nadzor izbora, privrede i zaštita okoliša. OESS je najveća regionalna sigurnosna organizacija na svijetu. Među 56 zemalja koje učestvuju nalaze se države iz Evrope, centralne Azije i Sjeverne Amerike. OESS igra ulogu u kriznim područjima gdje misije OESS-a nastoje spriječiti ili pridonositi rješavanju sukoba i nalaženju političkog dogovora, te jačanju civilnog društva i vladavine prava.

 

 

 

Misija za posmatranje izbora u Bosni i Hercegovini

Posmatranje opštinskih izbora u Bosni i Hercegovini

U iščekivanju poziva od vlasti da poštuju opštinske izbore zakazane za 2. oktobar 2004, OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) preduzela je posmatračka misija (NAM) u Bosni i Hercegovini od 28. juna – 2. jula 2004 . NAM je predvodio Petar Eicher, šef Izborne posmatračke misije, a takođe su uključene Jan Mičel, zamenik šefa izborne posmatračke misije, kao i Vadim Zhdanovich, ODIHR savetnik.

Cilj NAM je da Izborna posmatračka misija savetuje preliminarnu procenu uslova i nivo pripreme za izbore, u skladu sa obavezama.

NAM je održao sastanke u Sarajevu sa predstavnicima nacionalnih vlasti, izborne administracije, političkih partija, civilnog društva i međunarodne zajednice. Srpski članovi misije putovali su u Banjaluku za dodatne sastanke sa političkim strankama.

2.oktobar opštinskih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH) se smatraju izuzetno važnim lokalnim izborima. Oni će biti prvi izbori u potpunosti finansirani i organizovani od strane vlasti BiH, prvi u kojem se gradonačelnici biraju direktno, prvi prema novom izbornom režimu u Mostaru, prvi direktni lokalni izbori u Brčkom nakon rata, a po prvi put primenila nekoliko novih amandmana na Izborni zakon. Odražavajući nivo interesovanja na izborima, 70 političke partije, 18 koalicija i 180 nezavisnih kandidata i šest lista nezavisnih kandidata su sertifikovani da rade. Političke stranke u vezi izbora kao ključni test da li sadašnji vladajuće partije na nacionalnom i entitetskom nivou i dalje uživati podršku birača. Mnogi sagovornici veruju, međutim, da birački apatija koje proizilaze iz opštih

Odražavajući nivo interesovanja na izborima, 70 političkih partija, 18 koalicija i 180 nezavisnih kandidata i šest lista nezavisnih kandidata su sertifikovani da rade. Mnogi sagovornici veruju da biračka apatija koja proizilazi iz opštih nepoverenja u političare, suviše česte izbore i ekonomsku slabost može da dovede do niskog nivoa učešća. Iako su izbori bili pod upravom vlasti u BiH, oni su održani u okviru tranzicione politički i pravnih okvira u kome krajnja vlast i dalje poseduje članove međunarodne zajednice. U ovom primeru, 30. juna, Visoki predstavnik je uklonio 59 osoba iz javne i političke partijske funkcije, uključujući mnogo više rukovodstva Srpske demokratske stranke (SDS) – za neuspeh da ispuni svoju obavezu da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).. Tri međunarodna zvaničnika nastavili su da služe na sedam članica Izborne komisije Bosne i Hercegovine (EK).

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari