демократија вуче своје корене из античке историје. Данас, међутим,
демократија   нема   исти   облик   и   исти   значај,   али   сама   суштина   је
задржана.
      Држава   је   веома   сложена   творевина   која   се   састоји   из   низа
различитих саставних делова односно целина, и као таква она тежи ка
одређеном начину вођења , како њених делова тако и ње у целости.
Различити су облици друштвеног поретка, али могло би се рећи да је
данас   демократија   управо   та   која   је   највише   заступљена,   њена
заступљеност се не огледа само у томе да је често примењена већ и у
тежњи за њеном применом.
   Како су људи, њихови обичаји и култура различити тако је и приступ
демократији као државном поретку другачији од државе до државе.
Зато се и појављују многе врсте демократије које одговарају датом
уређењу и начину живљења и управљања, што ће бити образложено у
даљем тексту овог рада.

Појам демократије

Демократија се објашњава по етимолошком значењу речи јер је

настала из две грчке речи

demos

-народ и

kratein

-владати, па се она

заправо   објашњава   као   владавина   народа,   међутим   уколико   би   се
демократија схватила у етимолошком смислу то би значило да нема
ни   државе   ни   њене   власти.   Тешко   је   објаснити   демократију   само
владавином већине, па се говори да је демократија врло сложен систем
односа   између   држава   и   грађана   у   правцу   остваривања   слободе
личности грађана и трансформације државне власти.
   Демократија је облик државног и друштвеног уређења у коме власт
припада већини народа. Демократија је државно уређење у коме власт
произилази из народа и припада народу.

В. Черчил и Џ.Нехру су мислили да је демократија добар облик владе,
само зато што је демократија мање лоша од свих других облика који се
с времена на време опрпбавају.

Постоје још неке дефиниције демократије: „

Демократија је власт

народа, од народа за народ“

„Демократија је владавина лица која су

слободно изабрана и одговорна оним који владају“

или

„Демократија је

облик политичког система у коме поред политичке патриципације
грађана постоји и њихово конкретно учешће у одлучивању“

и многе

друге...
     Демократија је појам који нема јединствену и општеприхваћену
дефиницију   од   стране   научне   јавности,   међутим   постоји   мноштво
ривалских дефиниција. Све ове дефиниције заправо имају заједничке
темељне   одреднице   па   можемо   констатовати   да   демократија

Уставно право, проф.др Рајко Кузмановић, Београд, стр.238.

Либерализам, популизам и демократија, проф.др Милан Матић,

Београд,1992.,стр.105.