SADRŽAJ
1.
Pravo industrijske svojine
1.1.Patentno pravo
1.2. Subjekti zaštite i prava pronalazača
1.3. Sadržina, sticanje i obim prava na patent
1.4. Iscrpljenje prava na patent
1.5. Pravo ranijeg korisnika patenta
1.6. Prinudna licenca
1.7. Pronalasci ostvareni u radnom odnosu
2. Prava srodna patentnom pravu
2.1. Know how
2.2. Topografija integrisanih kola
2.3. Žig
Literatura
naziv u Savezni zavod za intelektualnu svojinu (od 1994. godine). Postoje izvesne razlike
između nadležnosti Zavoda u vezi sa pravima industrijske svojine i njegove nadležnosti u vezi sa
autorskim i srodnim pravima. Kod prava industrijske svojine, Zavod je nadležan za normativno
uređivanje odnosa u toj oblasti i za vođenje upravnog postupka za priznanje patenata, žigova,
dizajna, oznaka geografskog porekla i topografija integrisanih kola. Kod autorskog i srodnih
prava Zavod ima normativnu nadležnost (praćenja stanja u toj oblasti i predlaganja propisa) i
nadležnosti upravnog nadzora nad radom organizacija za kolektivno iskorišćavanje autorskog i
srodnih prava. Zavod vodi javne registre u koje se upisuju zahtevi za priznanje prava industrijske
svojine (prijave), odluke u upravnom postupku i priznata prava. Po izvršenom upisu priznatog
prava industrijske svojine u odgovarajući registar, nosiocu prava izdaje se isprava o priznatom
pravu. U službenom glasilu Zavoda, koje izlazi dvomesečno, objavljuju se podaci o prijavama
pronalazaka i o priznatim pravima industrijske svojine. Izdavanje službenog glasila je
konvencijska obaveza Zavoda. Na osnovu preporuke Pariske konvencije, Zavod razmenjuje
svoje publikacije (”Glasnik intelektualne svojine” i patentne spise), za biltene i spise zavoda
drugih zemalja. Tako je oformljena bogata zbirka patentnih dokumenata, koja služi Zavodu za
ispitivanje novosti pronalazaka u postupku patentiranja i za informisanje stručne javnosti van
Zavoda o stanju tehnike u svetu. U sklopu Zavoda je javna čitaonica, gde patentne informacije
stoje na raspolaganju istraživačima i inženjerima iz instituta i preduzeća, pronalazačima,
preduzetnicima i svim drugim zainteresovanim licima, što je konvencijska i zakonska obaveza
Zavoda. Na pismeni zahtev i pod komercijalnim uslovima Zavod daje informacije o stanju
tehnike za svaki tehnički problem. Na sličan način Zavod daje informacije i o drugim pravima
industrijske svojine. Strana fizička i pravna lica izjednačena su sa domaćim licima u pogledu
uslova za sticanje prava industrijske svojine u Republici Srbiji i u pogledu zakonskih sredstava
za zaštitu tih prava, ako su iz neke od zemalja – članica Pariske unije ili ako to proizilazi iz
načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva. Domaće
lice nema pravo da traži zaštitu svoga pronalaska u inostranstvu pre nego što podnese prijavu u
Republici Srbiji, s tim što zaštitu pronalaska u inostranstvu može tražiti po isteku roka od 3
meseca od dana podnošenja prijave Zavodu. U postupku pred Zavodom i drugim nadležnim
organima strano lice mora imati zastupnika koji se bavi zastupanjem u vidu zanimanja i koji je
pravno lice ili državljanin Republike Srbije.
1.1. Patentno pravo
1.1.1. Definisanje patenta
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima
inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Patentom se štiti pronalazak koji ispunjava
zakonom predviđene uslove.
Patent je subjektivno pravo koje pripada fizičkom ili pravnom licu ukoliko su ispunjeni
zakonom predviđeni materijalni i formalni uslovi. Patent se dokazuje pomoću patentne isprave
koja važi na određenoj teritoriji i u ograničenom vremenu.
Predmet patentne zaštite je pronalazak kao materijalizovan proizvod pronalazačkog rada
pojedinca ili grupe ljudi.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod (kao npr. uređaj, supstanca,
kompozicija, biološki materijal) ili postupak.
Predmet pronalaska koji se štiti patentom može se odnositi i na:
proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal;
postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen;
biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehničkim
postupkom, čak iako je prethodno postojao u prirodi.
Biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam
reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu (npr. mikroorganizam, biljna ili
životinjska ćelijska kultura, sekvenca gena).
Pronalascima se ne smatraju:
otkrića, naučne teorije i matematičke metode;
estetske kreacije;
planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za
obavljanje poslova;
programi računara i
prikazivanje informacija.
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkriće nekog od njegovih
elemenata, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, ne smatra se pronalaskom.
Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući sekvence ili
delimične sekvence gena, može biti patentibilan, čak iako je struktura tog elementa identična
strukturi prirodnog elementa.
Industrijska primena sekvence ili delimične sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta
na dan njenog podnošenja.
Patentom se ne mogu štititi pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom
poretku ili moralu:
postupci kloniranja ljudskih bića, postupci za promenu genetskog identiteta ćelija
ljudskih bića, korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe, postupci
izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju
