Pravo konkurencije

PRAVO KONKURENCIJE

Samoupravni sporazumi , društveni dogovori i tzv . dogovorna ekonomija su uslovno rečeno ekonomske kategorije prošlosti.

Tržišni uslovi privređivanja je nova , možemo slobodno reći planetarna platforma na kojoj se gradi novi multiekonomski , nacionalni i multi nacionalni svet u oblasti tržišta .
II OTVORENO TRŽIŠTE

Otvoreno tržište je samo jedna od posledica novog koncepta koja pre svega podrazumeva potpunu slobodu , samostalnost i ravnopravnost svih privrednih subjekata ne dirajući u osnovna načela – slobode, kada je ova oblast u pitanju, a to je pre svega sloboda ugovoranja na dakle, slobodnom i otvorenom tržištu.

Da li je i koliko Srbija spremna na ovakve korenite promene, vreme će pokazati, ali je država svakako, propisujući niz zakona, potpisivajući niz međunarodnih sporazuma, obezbedila osnovne preduslove za ovakav način privredjivanja.

Ono što je cilj pravnih normi je svakako da postavi pravila ponašanja, uspostavi mehanizme zaštite samog nacionalnog tržišta i subjekata koji uzimaju učešća u ovim odnosima kao i da imperativnim normama odredi granice u kojima se određena tržišna ponašanja mogu kretati, da ne bi ugrozila, pre svega interese države ili država, kada su u pitanju bilateralni ili multilateralni poslovi i to bez razlika ko su „igrači“ u tržišnoj utakmici, dakle, da li je to nacionalna, multinacionalna kompanija, veliki privredni giganti ,concerni i sl ili su to velika, srednja ili mala privredna društva (raniji termin po ranijem Zakonu o preduzećima – preduzeće), preduzetnici u bilo kom obliku privrednog organizovanja sve do jednočlanog društva.

Čitajući samo uvod ovog rada nameće se potreba da se objasne pojedinačni termini u cilju lakšeg razumevanja daljeg izlaganja, pa kako ocenjujemo da je to svakako korisno bez obzira na ekonomsku ili pravnu pismenost onoga koji čita ovaj tekst, odlučili smo da nakon svakog poglavlja pojasnimo svaki od njih, u svetlu stručnog – ekonomsko pravnog aspekta radi lakšeg poimanja suštine ovog rada.
POJMOVNIK:

Trgovina
Zakon o trgovini Dl.list. SRJ , br. 32/93, 50/93,41/94, 29/96
Pod trgovinom se smatra kupovina i prodaja robe i vršenje trgovinskih usluga kojom se bave preduzeća / privredna društva / i druga pravna lica koja su registrovana za obavljanje takve delatnosti.

Preduzeće
Oblik privrednog organizovanja po Zakonu o preduzećima što odgovara pojmu privredno društvo po Zakonu o privrednim društvima koji je na snazi.

Ako govorimu o obimu i načinu na koji se ovi poslovi obavljaju, onda govorimo o trgovini na malo i trgovini na veliko, a ako govorimo o prostoru na kojem se trgovinska delatnost obavlja, kao geografskoj kategoriji, onda govorimo o trgovini na unutrašnjem odnosno trgovini na međunarodnom tržištu.

Kao što svaki novi zakon se prilagođava novonastalim društvenim, ekonomskim, političkim promenama, što znači da crpi izvore najčešće od prethodnih zakonskih rešenja, tako je neophodno da u daljim opservacijama na ovu temu se kat kad osvrnemo i na ta ranije doneta zakonska rešenja na osnovu kojih su sada važeća doneta i evo imaju šansu da se oprobaju u praksi.

U tom kontekstu, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju „Službeni list“ SRJ 46/92, u članu 22. trgovinske usluge karakteriše kao izvođenje investicionih radova u inostranstvu, ustupanje izvođenja investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge međunarodnog transporta robe i putnika, pomorskotehničke usluge na moru i podmorju i druge usluge u vezi sa međunarodnim transportom, kao što su: međunarodna špedicija, skladištenje, aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i dr., ugostiteljske i turističke usluge, posredovanje i zastupanje pri prometu robe i usluga, kontrole kvaliteta i kvantiteta, usluge atestiranja i druge usluge. Isti zakon, kada je u pitanju unutrašnje tržište, pored toga što podrazumeva iste takve usluge, taksativno navodi usluge u unutrašnjem prometu kao što su: agencijske, posredničke, zastupničke, komisione i berzanske usluge, te usluge skladištenja, otpremanja i dopremanja robe, te osiguranja robe, usluge ekonomske propagande i promocije, te kao i u slučaju spoljnotrgovinskog poslovanja usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, ali i usluge tržnice i druge usluge koje su uobičajene u trgovini.

Kako je onaj koji se bavi trgovinom, naravno u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, osnovni subjekat u procesu gore pomenute trgovine, to je on (u daljem tekstu – Trgovac) apsolutno vredan pažnje kako od strane zakonodavca, tako od strane i države, bilo da je on njen pripadnik ili ne. To s razlogom njegove zaštite i ostvarivanja njegovih osnovih prava i sloboda, tako i subjekta koji aktivno učestvuje u procesu tržišne ekonomje i doprinosi svojim aktivnostima u uslovima koje mu je država obezbedila, ispunjavanjem svojih fiskalnih obaveza prema njoj, ekonomskoj stabilnosti, naročito kada je u pitanju budžet (poreska davanja, doprinosi, takse i sl.) koji je njen najvažniji stub.

Dakle, država, ma koja to bila na svetskoh ekonomskoj „pijaci“, ima interesa da obezbedi komfor u radu trgovaca, te odatle možemo slobodno izvući zaključak da opravdavamo globalnu strategiju da se putem razvoja IT ali i putem donošenja paketa zakona i podzakonskih akata usklađenim sa međunarodnim propisima, ostvaruju osnovni koncepti globalne ekonomske strategije, koja ima za cilj da obezbedi, pored prethodnog, i potpunu zaštitu svojih interesa, a time i interesa trgovaca, potrošača i tržišta u svakom njegovom segmetnu, ali i kontrolu sve gore pomenutog