Krivične sankcije i odmjeravanje kazne

Свако друштво се бори против друштвено негативних појава, а посебно друштвеног опасног понашања, тако што предузима одређене мјере за сузбијање криминала. Кроз историју кривичног права,  увијек је постојао поблем како реаговати на кривично дјело. Да би се сузбио криминалитет у сваком друштву се предузимају одговарајуће мјере, које су различитог карактера. Мјере које се предузимају могу се подијелити на превентивне, које имају за циљ да криминала уопште не дође и  и принудне које подразумјевају примјену принуде према учиниоцима кривичних дјела. Кривична санкција је мјера кривичноправне принуде коју суд изриче учиниоцу кривичног дјела у законито спроведеном поступку, ради заштите друштва од криминалитета, која се састоји у лишавању или ограничавању одређених слобода и права или у упозорењу учиниоца да ће бити лишен или ограничен слободе или права ако поново изврши кривично дјело.

У нашем кривичном праву систем кривичних санкција је плуралистички, а састоји се од четири врсте кривичних санкција и то: кази, мјера упозорења, мјера безбједности и васпитинх мјера.

Казна је најстарија кривична санкција, која је настала из крвне освете и композиције као првобитних облика друштвеног реаговања на недозвољена понашања појединаца. У развоју кривичног права систем казни се мијењао зависно од степена друштвено-економског и културног развоја друштва и од оштрине класних супротности и класне борбе у датом друштву.

По броју казни наш законодавни систем спада у једноставне системе из разлога што обухвата само три врсте казни и то: казна дуготрајног затвора, казна затвора и  новчана казна.

Смртна казна је кроз историју била најважнија казна, како у древном, тако и у средњовјековном праву, с тим да се смртна казна извршавала често уз додатно мучење. Смртана казна је најтежа врста казне и она се састоји у лишавању живота учиниоца кривичног дјела. Питање о укидању смртне казне је одавно предмет расправљања у науци кривичног права и ван науке кривичног права. Дефинитивно, у БиХ смтна казна је укинута Протоколом бр. 13. Из 2002. године.

Казна затвора се данас сматра кључном казном у свим државама и заузима најзначајније мјесто у систему кривичних санкција. У нашем кривичном законодавству казна затвора је основна кривична санкција. Казна затвора је прописана за свако кривично дјело, у неким случајевима као једина казна, док је у неким случајевима прописана алтернативно са новчаном казном.

Новчана казна је имовинска казна која се састоји у наметању учиниоцу кривичногд ела да плати одређени износ због извршеног кривичног дјела у корист друштвене заједнице. Имовинска корист, приход, профит или друга корист из имовинске користи прибављене кривичним дјелом одузеће се судском одлуком којом је утврђено да је кривично дјело учињено, под условима прописаним законом.

У животу и праксу се јављају случајеви да учиниоцу није неопходно а ни оправдано изрећи никакву казну због извршеног кривичног дјела. Овдје се осуђено лице, које је криво и коме се упућује пријекор за учињено кривично дјело, ослобађа од казне. За разлику од ублажавња казне, суд учиниоца може ослободити од казне само у оним случајевима који су изричито предвиђени у кривичном закону.