Optuženi i pravo na odbranu

Уобичајено је да се под положајем одређеног процесног субјекта у кривичном поступку подразумијева скуп његових права и обавеза, установљених националним уставним и кривичнопроцесним законским нормама као и релевантним међународним документима, којима се омогућава остваривање његове процесне функције и циља кривичног поступка.

Један од субјеката кривичног поступка је и осумњичени, односно ооптужени, што зависи од тога у којој се фази кривични поступка налази.

Право осумњиченог, односно оптуженог на материјалну одбрану (или право да се сам брани), као и о праву на формалну или стручну одбрану (или да се брани уз помоћ браниоца)  је прописано у одредбама члана 14. став 3. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, члана 6. став 3. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, Устава и процесног закона.

Такво право је једна од претпоставки правичног поступка и реализује  се кроз све процесне активности осумњиченог, односно оптуженог и уз помоћ браниоца  кога осумњичени, односно оптужени сам узме или на његов захтјев постављеног браниоца кога сам изабере уколико не располаже средствима да га плати.

Oсновно право осумњиченог, односно оптуженог у савременом кривичном поступку јесте његово право на одбрану. У модерним европским и другим државма одбрана има значај

природног права човјека, што је прихваћено и у Босни и Херцеговини. Право на одбрану је најзначајније право осумњиченог, односно оптуженог и из тога права изводе се и друга права. Права која се гарантују осумњиченом, односно оптуженом за остваривање функције одбране, предвиђена су међународним документима у оквиру међународног права о правима човјека, уставним документима и процесним законима.

Право сваког осумњиченог, односно птуженог је да има браниоца за свако кривично дјело, а да ли ће то право користити зависи од његове воље. Међутим, формална одбрана је у неким случајевима обавезна, и то нарочито онда када се ради о осумњиченим, односно оптуженим лицима која су очигледно беспомоћна и неспособна да се сама бране или за нека тешка кривична дјела за која је прописана казна затвора од десет година или тежа казна.

 Бранилац је правно образовано лице, тј. адвокат који заступа интересе осумњиченог, односно оптуженог у кривичном поступку. У нашем кривичнопроцесном праву један осумњичени, односно оптужени може имати више бранилаца, с тим да се по закону сматра да је одбрана обезбијеђена уколико у поступку учествује један од бранилаца.