УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ДР ЛАЗАР ВРКАТИЋ НОВИ САД
ЗАВРШНИ РАД
ПРИМЕНА НАЧЕЛА ОПОРТУНИТЕТА У КРИВИЧНОМ
ПОСТУПКУ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА
Ментор: Студент:
Нови Сад,2021.
УВОД
Убрзане промене у друштвима, пре свега у политици, економији и технологијама,
значајно утичу на промену понашања становништва, а поготово малолетника.
Антисоцијално понашање и кршење закона од стране малолетника су све чешћа појава
у многим државама. Додатни отежавајући фактор је то што се јављају нове врсте
таквих понашања. Поред тога, с обзиром да је већина земаља препознала и уважила
специфичности малолетника, законски оквири су прилагођени тим специфичностима и
казне су блаже него за одрасла лица која су учинила иста дела.
Реформом малолетничког кривичног права, односно од доношења Закона о
малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних
лица, превасходни циљ извршења кривичних санкција према маололетницима је
њихово васпитање, а не кажњавање.
Хронолошки посматрано, наше кривичнопроцесно законодавство најпре се
заснивало на начелу легалитета, без икаквих изузетака, након чега је у поступак према
малолетницима уведено и начело опортунитета кривичног гоњења, а потом, у складу
са савременим тенденцијама процесног законодавства, заснованог на идеји
ресторативне правде, и у поступку према пунолетним лицима. Очигледно да се и у
нашем систему, заснованом искључиво на начелу легалитета кривичног гоњења,
постепено мењао став законодавца о начелу опортунитета.
Основна сврха увођења опортунитета у систем кривичне тужбе најчешће се види
у повећању ефикасности кривичног поступка и растерећењу судова, те се може рећи да
опортунитет кривичног гоњења у бити представља диверзиони модел, проткан идејама
консензуалне и ресторативне правде, чија је сврха рационализација кривичног
поступка и постизање неких ванпроцесних и политичких циљева.
1
Начело официјелности кривичног гоњења, као начело општег кривичног
поступка, у поступку према малолетницима има и свој антипод и то у виду начела
опортунитета кривичног гоњења. Примена начела опортунитета у сваком случају није
нешто што је неограничено и остављено у потпуности вољи и арбитрерности јавног
тужиоца за малолетнике, већ је ограничена на тачно одређене ситуације.
1
Ђурђић, В. (2011). „Начело опортунитета кривичног гоњења у кривичном поступку Србије”,
Ревија за криминологију и кривично право, 2-3, стр. 205.
4 |
С т р а н а
У раду је коришћена и одговарајућа научна литература, уџбеници, чланци
посвећени криминалитету малолетника и начелу опортунитета, као и анализа
законских текстова о овој тематици.
Завршни рад се састоји из шест целина. Увод, представља почетак рада и
посвећен је малолетничком кривичном праву, начелу опортунитета као и приказу
даљег тока рада. Прво поглавље овог завршног рада обухвата појам опортунитета
кривичног гоњења, као и оправданост и значај начела опортунитета. Начело
опортунитета у поступку према малолетницима јавља се у више облика. Управо те
врсте опортунитета представљају срж другог поглавља. Затим, треће поглавље
анализира примену начела опортунитета, услове и искуства уочена у примени начела
опортунитета. Четврто поглавље бави се одлагањем кривичног гоњења, док је у петом
анализирано одбацивање кривичне пријаве као вид начела опортунитета. У раду је
посебно анализирана примена начела опортунитета према малолетницима, тј. у шестом
поглављу. Суштина начела опортунитета према малолетницима огледа се у
проналажењу ефикаснијих и хуманијих мера социјалне и правне реакције према
малолетним учиниоцима кривичних дела као посебној категорији учинилаца
кривичних дела. На самом крају рада налази се закључак и преглед коришћене
литературе.
5 |
С т р а н а
Или, посматрано уопште, ту су и разлози: „дејство кривичног поступка на
јавност“,
5
„потреба благонаклоног поступања према окривљеном из криминално-
политичких разлога“,
6
разлози процесне економије, обзири према породици учиниоца
кривичног дела, „обзири према захтевима државне политике у међународним
односима“
7
и сл.
С обзиром на овакву његову суштину, и у случају његове примене јавни тужилац
најпре цени постоје ли стварни и правни разлози за покретање кривичног поступка, па
тек онда процењује целисходност кривичног гоњења. Руководећи се обзирима
целисходности за које нађе да постоје у складу са законом предвиђеним нормама, јавни
тужилац начелно има право да кривично не гони иако су се стекле све законске
претпоставке за покретање и вођење кривичног поступка. С обзиром на ово, начело
опортунитета кривичног гоњења ни у ком случају не даје овлашћење јавном тужиоцу
да произвољно, по свом нахођењу, решава о гоњењу или негоњењу учиниоца
кривичног дела.
Обзире целисходности јавни тужилац мора ценити са становишта јавног интереса
(да ли је у јавном интересу да се учинилац кривично гони или не гони?). И по начелу
опортунитета, јавни тужилац је обавезан да предузме кривично гоњење кад се стекну
законске претпоставке за покретање кривичног поступка ако је то према околностима
случаја у јавном интересу, што је фактичко питање. Имамо ли у виду овакву његову
суштину, сасвим је оправдано што се ово начело у процесној теорији дефинише као
„обавеза органа кривичног гоњења да врши функцију кривичног гоњења ако су
испуњени законом предвиђени услови и ако је то у конкретном случају сврсисходно с
обзиром на јавни интерес“.
8
Из датог појма начела опортунитета кривичног гоњења може се закључити да се
његове круцијалне особености огледају у следећем: начелом се решава питање
обавезности кривичног гоњења; начело важи за јавног тужиоца као јединог
овлашћеног државног органа коме је поверена функција кривичног гоњења; за примену
начела опортунитета неопходно је да се претходно стекну законски услови за покретањ
кривичног поступка; као исход дискреционе оцене јавног тужиоца, обавеза на
5
Живановић, Т. (1941). Основни проблеми Кривичног и Грађанског процесног права (поступка), II
Одељак, Београд, стр. 31.
6
Васиљевић, Т. (1981). Систем кривичног процесног права СФРЈ, Београд, стр. 122.
7
Грубач, М. (2004). Кривично процесно право – Увод и Општи део, Београд, стр. 152.
8
Оп.цит. Циглер, С. стр. 14.
7 |
С т р а н а
