УПРАВНО ПРАВО l
1.
ПОЈАМ УПРАВЕ
Појам управе је базична категорија управног права, јер је утврђивање појма управе
појављује као претходно питање за одређивање предмета управног права
Полазне тачке у томе су:
1.Реч управа има више значења у обичном говору;
2.Садржина појма управа промењива је у времену и простору;
3.Опште место и улога управе условљена је поделом власти на законодавну, извршну и
судску власт.
2.
MESTO I ULOGA UPRAVE U SISTEMU VLASTI
УПРАВА И ЗАКОНОДАВСТВО
- Извршну власт у парламентарном систему врши влада, у председничком систему
извршна власт је у рукама председника
- Влада не врши власт сама, него заједно са управом
- Влада је надређена управи
- Парламент је носилац уставотворне и законодавне власти – основна функција му је
доношење закона, који су безлични, опште правне норме које се односе на неодређен
број лица, односно на све случајеве исте врсте
- Доношењем закона престаје функција законодавне власти, а почиње функција извршне
власти
- Та функција извршен власти се огледа у доношењу подзаконских аката, појединачних
аката и вршење одређених управних аката (управне радње)
- Подзаконски акти се доносе да би се учинила конкретизација општих правних правила
(закона), ради њихове примене у пракси
- Да би се применила општа правна норма на појединца, мора се донети појединачни
правни акт, који се односи на појединачни случај
- Трећа битна обавеза управе јесте вршење управних радњи, које су себи садрже и радње
принуде (нпр. Забрану окупљања контролише полиција)
- Поред наведеног, управна власт води политику, надзире провођење закона и предлаже
парламенту доношење закона, док парламент доноси буџет (средства за рад управе) бира
владу и министре и врши контролу управе
2. УПРАВА И СУДСТВО
- Судство решава спорове у праву – спор може бити око неког субјективног права или у
поштовању/непоштовању правне диспозиције
- Суд је независан орган у којем одлучују судије које се бирају у парламенту, од стране
независних институција или од стране председника
- Функционална веза управе и судства се огледа кроз судску управу и кроз судску контролу
управних аката
3. ВЛАДА И УПРАВА
- Џон Лок – ’’Две расправе о влади’’ (1689-1690. г.) презентовао идеју двојне поделе
власти
- Монтескје је 1748 - ’’О духу закона’’ - пропагирао тројну поделу власти
- Квадријалистичка теорија – подела управне власти на извршну (власт владе - вођење
политике, извршење закона) и управну (стручно-извршна функција – доношење
појединачних аката и вршење радњи принуде)
- Влада има различита овлашћења према управи, организационе, функционалне,
персоналне и надзорне природе , тако да наш правни систем познаје само тројну поделу
власти и дефинише да извршну власт врши Влада
3.
ОСНОВНИ ПРИСТУПИ ОДРЕЂЕЊА УПРАВЕ
1,Државно-управни приступ појму управе, који управу дефинише као скуп органа државе
за вршење власти (традиционални приступ), у нашем праву још увек примаран
- Тежи да управу одреде на позитиван и негативан начин
- Позитиван –одређује управу кроз субјекте и њихову делатност који су дефинисани
уставом и законом
- Негативан –одређује управу као све оне органе који не чине судску и законодавну власт
- Позитиван приступ – органски појам (круг субјеката који чине управу) и функционални
појам (утврђивање садржине делатности органа управе)
- У функционалном смислу, позитивноправни појам управе се дефинише кроз уставом и
законима дефинисани круг послова, има их 7:
1. Учествовање у обликовању политике владе, 2. праћење стања, 3. извршавање закона,
других прописа и аката, 4. инспекцијски надзор, 5. старање о јавним службама, 6. развојни
послови и 7. остали стручни послови.
- Управа у функционалном смислу би према томе обухватала извршавање закона и других
прописа и општих аката, вршење управног надзора, старање о јавним службама и
обављање развојних и других стручних послова
5.
ПОЈАМ УПРАВНОГ ПРАВА
Предмет и садржина управног права
- Скуп свих правних норми које се односе на управно право – уопштено, али прешироко
- Све правне норме које се тичу управе, а нису регулисане другим гранама права
- Управно право чине све правне норме које се односе на државну управу и вршење
власти
- Скуп правних норми о ауторитативној и неауторитативној делатности управе
- Почетно одређење: Управно право је систем правних норми којим се уређује
организација, делатност и контрола управе
- Ради се само о оним нормама које се тичу стварања, мењања и укидања управно-
правних односа
- Управно-правни однос је нарочита врста друштвеног односа који се уређује нормама
управног права и тиме претвара у правни однос
- Карактеристика управно-правног односа је правна неједнакост странака (с једне стране
орган управе са јавним овлашћењима, с друге странка)
6.
ИЗВОРИ УПРАВНОГ ПРАВА
1. Непосредни извори управног права
- УСТАВ – прописује организацију управе, основна начела и одредбе о људским правима
- МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ и општеприхваћена ПРАВИЛА међународног понашања –
након ратификације међународни уговори постају део правног система
- Конвенције о људским и мањинским правима се примењују у управном праву без
потребе да се посебно уводе у правни систем
- ЗАКОНИ – најзначајнији извор права. Закони као извори општег управног и посебног
управног права
- ПОДЗАКОНСКИ АКТИ СКУПШТИНЕ (одлуке, пословник о раду, аутентично тумачење
закона)
- ПОДЗАКОНСКИ АКТИ ВЛАДЕ (уредбе, одлуке и закључци)
- Уредбе – разрада закона, подробније се уређују односи дефинисани законом, доносе са
претходним одобрењем из закона, или без таквог одобрења-увек може донети уредбу
- Уредбе са законском снагом – у случају ванредних околности
- Одлуке – Оснивају се јавна предузећа, установе
- Закључци – Дају смернице, заузимају ставови Владе
- Пословник Владе (уређује се начин рада и одлучивања Владе)
- Решења (појединачни управни акти)
- ПОДЗАКОНСКИ АКТИ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ (правилници, наредбе, упутства)
- ОПШТИ ПРАВНИ АКТИ ПОКРАЈИНЕ, ОПШТИНЕ И ГРАДА (статут, одлуке и други правни
акти)
- Постоје акти из изворних надлежности (статут, уз сагласност скупштине-покрајина или
министарства-општина и град)
- Прописи и други акти у обављању поверених послова – само на основу и у складу са
повереним овлашћењима из закона
- ОПШТИ ПРАВНИ АКТИ ИМАЛАЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА
Начело законитости и дискрециона оцена
- Дискреционом оценом се назива законско овлашћење на избор између неколико
законских могућности приликом управног одлучивања (непотпуна правна везаност
управе)
- То је најзначајније одступање од првобитног виђења правне државе по којем би управа
требала у потпуности да буде везана законом и ово одступање познају сви правни
системи
- Постоје случајеви потпуне везаности управе законом (нпр. пензија) и непотпуне
везаности законом (нпр. додела или одузимање држављанства)
Типичне повреде начела законитости и санкције за повреде
- Постоје четири типичне повреде начела законитости:
1.Ненадлежност
2.Формална и процесна грешка
3.Материјална повреда закона
4.Незаконитост у циљу и сврси акта
- Да би се начело законитости поштовало, постоје и санкције за њихове повреде:
* прве су одговорност управе према влади или парламенту,
* друге се тичу одговорности службеника, уклањање незаконитих аката и накнада штете
2.
Начело о овлашћењима управе
- Устав и закон јесу мера овлашћења управе, дакле сва овлашћења морају имати основ у
уставу и закону
- Три најважнија овлашћења управе су:
1.Овлашћење за једнострано доношење одлука (поступак се може покренути по
службеној дужности или по захтеву странке)
2.Овлашћење за принудно извршење одлука (новчане одлуке- судско извршење и
неновчане обавезе управно извршење)
3.Посебна заштита службених лица управе – кривично-правна заштита и заштита од
подношења тужби због поступања у вршењу послова
*.Одговорност државе за ненамерну штету начињену од стране службеника управе, лична
одговорност за намерну штету
