Primitivna kultura: Frejzerovo tumačenje magije

O Frejzeru

Ser Džejms Džordž Frejzer je socijalni antropolog, rođen je u Glasgovu 1854. godine, Škotska. Roditelji su mu pripadali imućnim poslovnim krugovima škotske prestonice. Za razliku od svojih zemljaka, Darvina, Spensera i Tejlora, Frejzer je u svom školovanju išao redovnim putem. Započeo je studije na univerzitetu Glasgov (1869), a završio je osnovne studije na Triniti Koledžu u Kembridžu (1874), i postao je član na istom univerzitetu 1879. Godine 1907. imenovan je za profesora socijalne antropologije u Liverpulu, ali se vratio u Kembridž posle jedne godine predavanja gde će ostati do kraja svog života.

U Kembridžu Frejzer je studirao klasičnu filologiju i filozofiju, a zatim i prava. Za antropologiju se zainteresovao čitajući Tejlorovu Primitivnu kulturu. Kasnije će napisati da je čitanje te knjige »predstavljalo datum« u njegovom životu. Međutim, da se bavi antropologijom počeo je pod uticajem Robertsona Smita (William Robertson Smith), pastora koji je u Kembridžu predavao uporednu istoriju religije. U svojstvu jednog od redaktora Britanske enciklopedije, Smit je poverio Frejzeru pisanje dva članka iz antropologije – “Tabu” i “Totemizam”. Ti članci pojavili su se u Britanskoj enciklopediji 1888, a već 1890. objavljeno je prvo izdanje Zlatne grane, u dve knjige. Posle deset godina došlo je drugo izdanje u tri knjige (1900), da bi se između 1911. i 1915. pojavili, jedan za drugim, čak dvanaest tomova trećeg i konačnog izdanja ovog monumentalnog dela.
Drugo značajno Frejzerovo delo je Totemizam i egzogamija, knjiga je objavljena 1910. u četiri toma, poznata je i po tome što je podstakla Frojda da napiše Totem i Tabu.

Iako je najveći deo svog rada posvetio antropologiji, Frejzer nije zanemario ni klasičnu filologiju. Čitavog života bavio se helenskim i latinskim jezikom i kulturom. Najznačajnija njegova dela iz ove oblasti svakako su Pausanias (1989), prevod i komentar Pausanijevog Opisa Grčke, u šest tomova, i Ovidijevi Fasti (1929) u pet tomova.
Frejzer je još za života dobio najveća naučna priznanja u svojoj zemlji i u inostranstvu. Bio je član Triniti Koledža u Kembridžu; Kraljevskog engleskog društva i Britanske akademije nauka; dopisni član Pruske akademije nauka; počasni doktor univerziteta u Parizu, Strasburu, Kembridžu, Oksfordu, Glasgovu, Mančesteru, Daramu itd.
Frejzer je umro 1941. Imao je 87 godina.

Evolucija religije

Religija je privlačila pažnju više naučnika. Dvojica zaslužuju posebno da se pomenu zbog njihovog velikog uticaja i visokog kvaliteta njihovog rada, Frejzer i Tejlor. Oni, kao predstavnici ranog evolucionizma, smatraju da i religija prolazi kroz evoluciju.
Faze religije po Frejzeru i Tejloru (ova podela je izrazito evropocentrična):
1. Magija – stanovište da u prirodi postoji stalno promenljiva sila koja se usmerava na sile i tokove koji u predmetima postoje. U primitivnim društvima duša je neuništiva, zato što je deo prirode. Umeće maga je da usmerava i kontroliše tokove u prirodi.
2. Animizam – po Tejloru, to je najstariji vid religije, i predstavlja verovanje u duhove koji se mogu preseljavati sa mesta na mesto. Do te teorije Tejlor je došao na osnovu snova, odnosno na uočavanju da se oni razlikuju od jave, a umeće vrača je da nauči da kontroliše svoje snove. Animističko shvatanje: U smrti se dešava isto što i u snovima, samo se duša ne vraća u telo.
3. Fetišizam – faza obožavanja konkretnih predmeta i stvari u kojima se, po verovanjima, koncentriše određena moć, neka sila ili duh. Fetiš može da bude:
•    Totem (predmet),
•    Predmeti koji se koriste u magiji za nanošenje zla,
•    Amajlija, odnosno predmet koji ima moć da odbija negativne a privlači pozitivne sile.