Privredni rast

Uvod

Kada se pođe od činjenice da dostignuti nivo privrednog razvoja u savremenim društvenim uslovima u velikoj meri određuje kvalitet ukupnih društvenih odnosa, logično je da se pitanja rasta i razvoja oobjasne sa dva aspekta. Prvi je opredeljenje da kategorija tehničkog progresa predstavlja daleko najznačajniji faktor razvoja, tj. da treća tehnološka revolucija, sa kojom koračamo u novi milenijum, reprezentuje tzv. “faktor” svih faktora, tj. da je ona svojevrsni meta činilac privredne razvijenosti pojedinih zemalja u poslednjoj trećini ovog veka. Drugi stav je činjenica da inovativno ekonomsko ponašanje preduzeća na kraju dvadesetog veka označava egzistencijalnu pretpostavku dinamičnog privrednog rasta.
Izučavanje privrednog rasta i razvoja u savremenim uslovima poprima na određeni način i filozofsko tumačenje.
Imajući u vidu složenost zadatka, logičnim se nameće stav da je neophodno puno poznavanje i razumevanje strukture i funkcionisanja privrede kako bi se obezbedio skladan spoj najsloženijeg podsistema društvenog sistema i kako bi se brojnim vezama omogućilo optimalno funkcionisanje sastavnih delova. Tek kada se to obezbedi potrebno je ostvariti u konceptualnom smislu različite načine ubrzavanja razvojne dinamike privrede i proučavati svrsishodnost pojedinih rešenja ekonomski razvijene politike u konkretnim uslovima funkcionisanja pojedinih makroekonomija.
Makroekonomija se i zasniva na izučavanju četiri krupne oblasti:

1. proizvodnje,

2. zaposlenosti,

3. inflacije,

4. međunarodne razmene dobara, usluga i kapitala.

U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavaju izrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj (economic development) kako u smislu da se ova dva pojma vrlo često identifijuju, tako i u smislu njihovog značajnog kategorijalnog razlikovanja.
Ako se ima u vidu da se u svakom siučaju radi o različitim sadržajima, nužnim se nameće njihovo precizno pojmovno određenje. Kada bismo želeli da budemo precizniji u istraživanju pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja, došli bismo do saznanja da postoje veoma brojna tumačenja rasta i razvoja.
Neki naučnici idu dotle da upoređuju rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Tako privredni rast komparira sa fizičkim rastom čoveka tj. upoređuje ga sa povećanjem njegove težine i visine dok privredni razvoj poistovećuje sa fizičkim napredovanjem koje je istovremeno praćeno kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizičkih performansi, intelektualnih potencijala.
Rast je pravilno posmatran kao uvek istovremen sa promenama u strukturama: ne postoji homotetični rast, niti rast koji je podjednako raspodeljen u prostoru. Samo su promene proporcija i veza između delova u celini istaknute putem sumarnih razdvajanja, koja se tiču “grana” ili “sektora” proizvodnje, ali su prvi začeci za regione i dozvoljavaju samo vrlo posredno da se verifikuju hipoteze o pokretačkom uticaju koji jedan podskup vrši na drugi. Kada jedan izvršni statističar upoređuje rast proizvoda i rast velikih agregata – investicija, potrošnja, štednja, i tako dalje – imamo dobrih – razloga da posumnjamo da li on čini drugo osim što započinje jednu kauzalnu analizu, uprkos naslova njegove poznate knjige.