I ЕЛЕМЕНТАРНИ ПОЈМОВИ
ПСИХОЛОГИЈЕ ДЈЕТИЊСТВА
И МЛАДОСТИ
С обзиром на то да се периодизације које полазе од биолошких критеријума
темеље на појму животног циклуса и обухватају универзалне животне фазе –
рођење, раст, старење и смрт, уз назнаку животне доби, елементарни појмови
психологије дјетињства и младости биће описани кроз
класичну
периодизацију развоја
америчког психолога Виларда Олсона (Olson, 1949).
Поменута периодизација развоја обухвата;
пренатални период (од зачећа до рођења),
новорођенче (прве двије недјеље постнаталног живота),
одојче (прва година живота),
рано дјетињство (од 1 до 6 године),
средње дјетињство (од 6 до 10 године),
позно дјетињство (преадолесценција) (од 10 до 12 година),
рана адолесценција (од 12 до 14 година),
средња адолесценција (од 14 до 16 година),
касна адолесценција (од 16 до 21 година),
зрелост (од 21 до 65),
старост (изнад 65 година).
Период овума
(од грчке речи
овум
- јаје) започиње чином оплодње,
спајањем мушке и женске полне ћелије и формирањем оплођене јајне
ћелије, зигота.
У другом стадијуму пренаталног развоја,
стадијуму ембриона
(назив
долази од грчке речи
ембрион
– заметак) који обухвата вријеме од друге
до осме недеље по зачећу, формира се организам са свим
препознатљивим људским карактеристикама.
За мање од 30 дана ембрионалног развоја, дакле, формирана је основа
цјелокупног централног нервног система. Поред формирања низа
завршних анатомско-морфолошких «детаља» (уобличавање гениталних
органа, обликовање очних капака, формирање ноктију и основе млијечних
зуба, раста косе, обрва и маља итд.)
у феталном периоду
се дешавају и
значајне промјене на плану сазријевања и почетног функционисања неких
органа и физиолошких система.
Анатомски развој свих чула, осим чула вида и мириса, завршен је већ у
пренаталном периоду.
Новорођенче
Период
новорођенчета
започиње чином рођења
У односу на младунчад свих других животињских врста, људска беба је
најбеспомоћније живо биће.
први плач,
тумачи се као природни, спонтани одговор новорођене бебе на
први удисај кисеоника и повишен ниво угљендиоксида у плућима, чиме
започиње природни, аутономни и аутоматизовани рад респираторног
система.
број урођених шема понашања бебе на које реагују одрасли, иако
ограничен, сасвим је довољан за отпочињање првих социјалних размјена.
Анатомско-морфолошки развој свих чула, осим чула вида и чула мириса,
завршен је још у пренаталном периоду.
На психолошком плану, потврђују се три основне врсте реакција на
различите акустичне дражи: умиривање, повећање будности и пажње, и
узнемиреност код бебе.
праг осјетљивости за топло нижи од прага осјетљивости за хладно.
базичне психосоцијалне потребе за успостављањем контакта и односа са
другим људима, за љубављу и припадањем, за стицањем знања и
разумевањем свијета и остваривањем свих општељудских и
индивидуалних личносних потенцијала
РАНО ДЈЕТИЊСТВО – ФИЗИЧКИ (БИОЛОШКИ) РАЗВОЈ
Најкрупније и најинтензивније промјене на плану физичког развоја
повећање скелетно-мишићне масе
глава наставља да расте све до 10. године, сразмјере тијела дјетета постају
складније, јер је раст екстремитета знатно бржи и интенивнији од раста
главе
Пораст висине и тежине дјетета има два убрзања: прво се односи на прве
двије године живота, друго убрзање ће се јавити у пубертету.
На крају периода раног дјетињства формира се нови однос величине главе,
трупа и екстремитета, па тијело дјетета све више одговара пропорцијама
тијела одраслог.
РАНО ДЈЕТИЊСТВО – МОТОРНИ РАЗВОЈ
врло значајан индикатор општег душевног напредовања дјетета
локомоција
(усправљање, проходавање и кретање) и
прехензија (
досезање
и хватање).
На основу редослиједа радњи које дијете обавља у току дана стичу се
представе о времену..(важно код реконструкције догађаја)
