Socijalni aspekti alkoholizma

Алкохол се употребљава у свакодневном животу и готово је постао средство за одржавање друштвености. Користи се у разним религиозним обредима, као средство за увесељавање, у тренуцима жалости, на прославама и другим догађајима. Пијење алкохолних пића је данас постало јако повезано са свакодневним животом.

Алкохолизам је болест од које пати и појединац и друштво. Болест на коју не обраћамо довољно пажње, мада је њена распрострањеност и штетност веома значајна. Према подацима Светске здравствене организације алкохолизам је трећа болест по учесталости у свету, одмах после кардио-васкуларних које су на првом месту и малигних болести који су на другом месту.

Штетно дејство алкохола на људски организам и проблеми који произилазе из конзумације алкохола познати су из давнина. Спартанци су пре 300 година кажњавали пијанце одсецањем ногу. Некадашња Римска држава је законом забрањивала млађима од 30 година да пију алкохол. Наш славни Цар Душан је у свом Законику тачно одредио казне пијанцима у зависности од хаоса који су направили.

О пијанству као болесној појави писало се и у најдревнијим записима далеко пре Хипократа. Прве дефиниције о патологији пијанства и његовим психопатолошким дејствима налазе се још у Аристотеловим записима. Платон у својим законима расправља о алкохолу и алкохолизму на неуобичајен, али веома психијатријски начин, близак неким ставовима садашњих научника.

У новијој историји најпознатије мере против алкохолизма биле су америчка прохибиција почетком прошлог века и Горбачовљева кампања у СССР-у осамдесетих година прошлог века.