Regionalni razmeštaj maline u Evropi

Uvod

Malina (lat. Rubus idaeus) , poznata i po svom popularnom nazivu crveno zlato, je biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3 – 7 listića, dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje.
Koriste se mladi, dobro razvijeni listovi i vršni delovi izdanka i zreli plodovi. List nije dovoljno hemijski proučen. Sadrži vitamine C i E, bojene materije, tanine i flavonoide. U plodu se nalazi više sastojaka od kojih se izdvajaju šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza) , organske kiseline (jabučna, limunska, salicilna, elaginska i dr.) , etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E i dr.
List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio – vaskularnog, želudačno – crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. Prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti. Po agenciji UN za ishranu i poljoprivredu Fao Srbija je jedna od glavnih svetskih proizvođača malina.

Postoji legenda koja kaže da je latinsko ime maline – Rubus Idaeus – izvedeno od planine Ida u Turskoj gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. U to vreme malina je korišćena u medicinske svrhe mnogo više nego kao hrana, a bobice nisu bile kultivisane već brane u divljini. Skupljali su ih i stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista. Zapisi o pripitomljavanju su pronađeni u 4 veku u spisima Paladiusa, Rimskog poljoprivrednika, a semenke su pronađene i u rimskim utvrđenjima u Britaniji. Tako su najverovatnije Rimljani raširili kultivaciju maline širom Evrope.
Proizvodnja maline je veoma sigurna, jer se kvalitetni sveži i smrznuti plodovi i njihove prerađevine mogu lako i pod veoma povoljnim uslovima unovčiti. Malina se prilagođava različitim klimatskim i zemljišnim uslovima, pa se može gajiti i na nadmorskoj visini do 1000m. Ova područja imaju dosta padavina i relativnu vlažnost vazduha. Dosta je otporna prema niskim temperaturama. Pošto kasno cveta, pozni prolećni mrazevi joj ne nanose štetu. Takođe joj retko pričinjavaju štete i druge vremenske nepogode (grad i vetar) , pa je rizik u
proizvodnji mnogo manji u odnosu na drvenaste voćke. Posle sađenja, malina brzo stupa u rod (u 2. Godini) , redovno i obilno rađa, a njeno gajenje je jednostavno.
Ove i druge biološko – privredne osobine i tržišna vrednost proizvoda od maline svrstavaju je u jednu od najrentabilnijih kultura u celokupnoj biljnoj proizvodnji. Malina kao kultura ima i nedostataka. Najveći nedostaci maline su: vrlo osetljivi plodovi, zbog čega su male trajnosti i slabe transportabilnosti; za njeno gajenje potrebno je mnogo ručnog rada, osobito za berbu, koja relativno kratko traje. Ovi nedostaci se oplemenjivanjem mogu ublažiti – stvaranjem boljih sorti, sa čvršćim, transportabilnijim, krupnijim plodovima koji se lakše odvajaju od cvetne lože radi brže i lakše berbe.

Ekološki uslovi za gajenje maline

U uslovima surove zime kulturne maline izmrzavaju. Izmrzavanje je jače ako su izdanci bujni i ne završe vegetaciju na vreme. U odsustvu snega izdanci maline stradaju na temperaturi od – 18°S do – 26°S, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja. Tako se nanose razna oštećenja, zbog čega daje slabe rezultate u reonima gde su velike letnje žege. Najbolje joj odgovaraju uslovi koji imaju prohladno leto.
Sazrevanje plodova počinje 25 – 30 dana posle cvetanja a sazrevanje i berba traju 15 – 20 dana, zavisno opet od sorte i klimatskih prilika za vreme dozrevanja plodova. Prema mrazu razne sorte su različito i osetljive, što je u vezi i sa poreklom sorte. Dvorode (remontantne) sorte su osetljive prema niskim temperaturama jer, po pravilu, kasno završavaju sa vegetacijom pa ih treba gajiti u toplijim krajevima, u kojima i drugi rod može da sazri. Malina je biljka koja za normalan život zahteva dosta svetlosti i vlage zato je ne treba gajiti kao podkulturu u zasadima drvenastih voćaka. Najbolje rezultate daje ako se gaji po sistemu žive ograde jer tada ima dovoljnu količin svetlosti. Malina slabo uspeva i ugine na prevlažnim zemljištima, ali isto tako loše podnosi nedostatak vlage.  Pošto joj se koren razvija u površinskom sloju zemljišta, potrebno je da u toku vegetacije pada kiša i da leti ne bude velikih pripeka koje bi izazvale brz gubitak vode isparavanjem zemljišta i transpiracijom preko lišća.
Prema tome, prvi uslov za dobro uspevanje maline je prisustvo dovoljne količine vlage u zemljištu i dovoljno svetlosti. Rekli smo da malina počinje sa vegetacijom relativno kasno u proleće, te u normalnim prilikama nju ne oštećuju pozni prolećni mrazevi, jer ih tada nema. Međutim, nekih godina zbog ranog početka proleća može se desiti da pozni prolećni mrazevi izazovu oštećenje malina. Najbolja su malo nakisela zemljišta čiji je pH oko 6. Ako je pH ispod 5, zemljište je suviše kiselo za malinu, a ako je iznad 7, pojavljuje se nedostatak gvožđa i magnezijuma.