Матурски рад из Постројења за гријање и
климатизацију
РЕГУЛАЦИЈА ГРИЈАЊА
Ментор:
Ученик:
Санда Копић,
дипл. инж. машинства
Бања Лука, мај 2020. год.
Регулација гријања
2. РЕГУЛАЦИЈА
Аутоматизација се може подијелити у три групе: управљање, регулација и управљање
процесима. Управљање је процес којим једна или више улазних величина у
ограниченом систему утичу на величину излаза у складу са законима својственим том
систему. Информације се преносе у контролном ланцу или „отвореном кругу“.
Супротно томе, у регулацији, излазна величина у ограниченом систему дјелује обрнуто
на величину улаза, одржавајући жељено стање. Овдје се информације преносе у
контролном кругу или „затвореном кругу“. Управљање процесима је комбинација
управљања и регулације у сложеним системима, коришћењем рачунара. Постоје
проблеми са тачношћу у регулацији који се односе на феномене устаљеног стања.
Међутим, због повратних информација, контролни систем може постати нестабилан, па
је кључно да се проучи стабилност у односу на динамичке услове. Релејом се могу
постићи велика тачност и излазне величине, као и независност процеса од поремећаја.
Регулисана величина (x) којом желимо управљати дјелује на улаз регулационог уређаја,
гдје се мјери и упоређује са референтном величином (w). Разлика између регулисане и
референтне величине јесте регулационо одступање (e) које се појачава и на излазу
регулационог уређаја се назива поставна величина (y). Она дјелује на унос процеса
супротстављајући се деструктивној величини (z). Поставна величина означена је
предзнаком „-“, што означава да постоји негативна повратна веза.
Слика 1. Блок - шема управљачког круга
4
Регулација гријања
2.1. Мјерни члан
Мјерење непознате величине значи нумеричко упоређивање са познатом величином;
мјерење одређује колико јединица познате величине се налази у непознатој величини.
Мјерења су неопходна у регулацији, јер ако се неке величине не могу мјерити, оне се не
могу регулисати. Мјерни члан састоји се од три члана:
1. Мјерни сензор - врши функцију претварања једне физичке величине у другу,
нпр. претвара температуру у напон, притисак у одступање.
2. Мјерни претварач - врши функцију претварања исте физичке величине у
стандардизовани опсег вриједности да би се олакшала обрада у регулационом
кругу.
3. Мјерни појачивач - појачава мјерни сигнал тако да је изнад утицаја сметњи.
2.2. Регулациони члан
Регулациони члан представља битну карику у дјеловању аутоматске регулације, јер су
они ту да механизују логичке функције које иначе обавља човјек. Регулациони члан
чине три члана:
1. Компаратор - обавља логичку функцију поређења двије величине: регулисаних
величина и номиналних или водећих величина.
могу се упоредити само исте физичке величине које су у регулацији
положаја, силе, притиска, напона, струје и магнетног флукса.
2. Регулатор - помоћу регулатора, контролни сигнал се током времена
трансформише, па говоримо о пропорционалном, интегралном и деривативном
дјеловању.
пропорционални члан реагује брзо, али у многим случајевима не уклања
трајно регулаторно одступање.
интегрални члан дјелује споро, али у многим случајевима потпуно
елиминише трајно регулаторно одступање.
дериватни члан је додијељен другим регулаторним акцијама јер дјелује
стабилизирајуће.
5
