Revizija i kontrola – Poreski sistem i Poreska uprava Srbije

UVOD
Poreski sistem jedne zemlje je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam a u svrhu ostvarenja određene poreske politike. U poreski sistem je uključen veliki broj poreskih oblika koji se u svakom sistemu razlikuju. Ovaj sistem predstavlja skup instituta i instrumenata koji stoje na raspolaganju poreskoj vlasti za ostvarivanje odredjenih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i politickih ciljeva u okviru ekonomskog sistema.
Poreski sistem jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju znacajnu fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao što su: porezi, doprinosi, takse, naknade i sl. Javni prihodi služe za podmirivanje troškova koji imaju opšti karakter. Struktura javnih prihoda, s obzirom na ucešce pojedinih kategorija prihoda u ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na tu strukturu utice znatan broj faktora, u prvom redu ekonomsko-socijalnog karaktera.
Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja prihoda u državnoj ekonomiji i doživljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Porez predstavlja najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama. On predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, ukljucujuci i niže politicko-teritorijalne zajednice, od subjekata pod svojom poreskom vlašcu prinudno uzima novcana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.
Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrdena svrha za koju ce se upotrebiti i naplacuje se iskljucivo u novcu (samo izuzetno u naturi).
Bez obzira što je rec o sistemu i što bi odnos izmedu elemenata poreskog sistema trebalo da bude skladan, u praksi uglavnom nije tako; oporezivanje se razlikuje od jedne do druge države zbog primene razlicitih poreskih instrumenata.Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako i u nacinu zahvatanja ekonomske snage obveznika. finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva. Opšte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi leži prinuda, da porez predstavlja davanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrdena svrha za koju ce se upotrebiti i naplacuje se iskljucivo u novcu (samo izuzetno u naturi).
Najvažnije ekonomsko pitanje u jednom privrednom sistemu je, u suštini, kako utvrditi ekonomsku snagu obveznika.