Rezime Zakona o parničnom postupku 2011

RAZLOZI ZA DONOŠENjE NOVOG ZPP-a
Dosadašnji Zakon o parničnom postupku donet je 2004. godine i izmenjen i dopunjen 2009. godine, radi usklaĎivanja sa Ustavom i pravosudnim organizacionim zakonima. Pokazalo se u praksi da je neefikasnost sudova u dobroj meri bila uslovljena nekim rešenjima u Zakonu o parničnom postupku iz 2004. godine. IzmeĎu ostalog, primećeno je da su duţnici na račun poverilaca profitirali kroz dugotrajne i skupe parnice. Povlašćenost duţnika je još jedna od negativnih specifičnosti koja mora biti uklonjena iz naše pravne prakse. Tendencija širenja duţničkih benefita vidljiva je, ne samo u materiji klasičnog graĎanskog prava, već i naročito u trgovinskim, odnosno privrednim odnosima.
Pored toga, praktična primena pojedinih materijalno – pravnih propisa koji su ocenjeni najvišim ocenama od strane teorije i prakse, ali i evropskih eksperata, (kao što su na primer Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o nasleĎivanju) zbog manjkavosti procesnih propisa se pokazala neefikasnom. Uz to, ZPP 2004. izazvao je i brojne polemike, dok su pojedine njegove odredbe osporene su i u postupcima pred Ustavnim sudom.
Iz tih razloga, donet je novi Zakon o parničnom postupku, koji treba da omogući efikasniji i ekonomičniji postupak pred sudovima, a samim tim i efikasnije ostvarivanje
prava graĎana predviĎena materijalnim zakonima, kao i da doprinese pravnoj sigurnosti svih pravnih subjekata. Isto tako, s obzirom da je u meĎuvremenu donet i Zakon o
javnom beleţništvu, Zakon o izvršenju i obezbeĎenju, kao i da je izmenjen Zakon o ureĎenju sudova, izvršena su odreĎena usklaĎivanja sa navedenim zakonima, kako bi
se stvorio novi procesni ambijent u graĎanskoj materiji. Pored toga, u Zakon o parničnom postupku, neophodno je bilo ugraditi i sve relevantne preporuke Saveta Evrope, kao i presude Evropskog suda za ljudska prava i uporedna zakonodavna rešenja drugih modernih drţava iz ove oblasti.