Ribe i priprema ribe

UVOD

Riba je kao namirnica od davnina zauzimala vazno mesto u ishrani.
Hranljiva vrednost mesa riba zavisi od vrste, pola, starosti, nacina ishrane i hemijskog sastava ribe.                          Riblje meso sadrzi belancevine koje se u komparaciji sa belancevinama drugih vrsta mesa odlikuju laksom      probavljivoscu, boljim iskoristavanjem hranjivih materija, povoljnijem aminokiselinskom sastavom
Od mlađeg kamenog doba do danas…

Riba je od pamtiveka nezaobilazna hrana ljudskog roda.
Još u mlađe kameno doba čovek je lovio ribu na razne načine. To potvrđuju nebrojene alatke, pronađene na svim meridijanima, počev od raznih harpuna i udica, uglavnom od kamena, kosti, školjki i obrađenog drveta.
Mnogo je milenijuma prohujalo od vremena kada je ribolov izjednačen sa ekonomskim važnostima lova na kopnene životinje, o čemu svedoči usavršavanje svih pomagala u hvatanju ribe – od uvrnutih udica, osti, vrša pa sve do mreže. Upotreba različitih plovila i sve pogodnijih čamaca omogućavala je da tada neslućeni razvoj i širinu ribolova. Tome treba dodati i podatak da je i u pradavnim vremenima čoveku bilo lakše da ulovi ribu nego li neku kopnenu zverku a sve u želji da se ne samo prehrani, nego i da svoj jelovnik učini raznovrsnijim….

Svima je znano da riba živi u svom carstvu morskih i slatkih voda ( u morima, okeanima, potocima, rekama, jezerima, i ribnjacima). Kao što je to slučaj sa celim životinjskim svetom, i ribe su u naučnoj klasifikaciji razvrstane u klase, podklase, redove, porodice, rodove i vrste. Klasa riba deli se na podklase: hrskavičave, dvodihalice (plućašice) i košljoribe. Kod hrskavičavih riba skelet je veoma mali okoštao, a telo prekriveno krljuštima. Kod košljoriba skelet je manji ili sasvim okoštao, sa kičmenim stubom kao osnovom a telo prekriveno roboidnim krljuštima, mada može biti i golo (jegulja, som).

Košuljoribama pripada najveći broj riba (oko30.000vrsta) raspoređenih u više od 300 porodica od kojih većina živi u morima. Najpoznatije i najmasovnije riblje porodice su pastrmke, šarani, štuke, haringe i skuše.  Ribe dišu škrgama (5 do 7 pari škrga) koje su stastvljene od dvorednih mesnatih listića protkanih krvnim žilicama a smeštenih u škrgnim pukotinama. Voda ulazi kroz usta, obliva škržne kapilare preko čijih ćelija prodire kiseonik.Uz škržni aparat dvodihaliceimaju i pluća u obliku ribljeg mehura.
Sve vrste riba, osim ajkula, imaju i vazdušni mehur koji služi kao hidrostatski organ.