Rizik i dejstvo leveridža

UVOD

Savremeno poslovanje karakteriše neizvesnost. Bilo koja odluka, odnosno svaka odluka u vezi sa utroškom kapitala uvek je podložna nepoznatom razvoju događaja u budućnosti. Sama mogućnost da se nešto dogodi predstavlja rizik. Kada postoji rizik, ishodi se ne mogu predvideti sa sigurnošću. Stoga rizik izaziva nesigurnost.

Rizik ima jako široko značenje – na primer, svako od nas se sa rizikom suočava nebrojeno puta u svakodnevnom životu (vožnja motornim vozilom, avionom, bavljenje sportom, čak i hodanje ulicom ponekad može biti rizično.) Neizvesnost, stanje u budućnosti, neželjeni događaj su samo neke od karakteristika rizika. Sam izraz rizik vodi poreklo od španske reči RISCO i označava opasnost koja preti brodovima.

Rizik je često povezan sa nizom neprijatnih događaja globalnog karaktera – krahovi berze, inflacija, promene deviznog kursa, rast kamatnih stopa, itd.

Kada je reč o poslovanju i funkcionisanju finansijskih organizacija, govorimo u suštini o uticajima dve vrste rizika: poslovnom i finansijskom.

Poslovni rizik tiče se očekivanja u vezi poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Za ovu vrstu rizika vezuju se fiksni troškovi poslovanja, koji ostaju neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu poslovne aktivnosti preduzeća.

Finansijski rizik tiče se budućeg neto dobitka kao prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Njegovo dejstvo opredeljeno je prisustvom fiksnih rashoda finansiranja koji se ne mogu prilagoditi kratkoročnim fluktuacijama poslovnog dobitka.

Izlaganje preduzeća i jednoj i drugoj vrsti rizika naziva se totalnim ili ukupnim rizikom.

Pronalaženje adekvatnih metoda za merenje rizika, kao i kvantitativno izražavanje istog predstavlja neophodnost u savremenom poslovanju svakog preduzeća. Jedan od tih metoda predstavlja i tzv. „leveridž“. U bukvalnom smislu pojam leveridž znači „dejstvo poluge“. U našoj literaturi se može naći i pod pojmovima „poslovna poluga“, „finansijska poluga“, kao i „kombinovana poluga“. Ipak, smatra se da je upotreba pojma leveridž opšte prihvaćena, te da nema potrebe za ovako „bukvalnim i trapavim prevodima“.
Savremena svetska teorija i praksa smatra leveridž veoma korisnim konceptom u finansijskoj analizi, planiranju i kontroli. U finansijama se leveridž definiše kao obaveza sa fiksnim troškovima koju koristi firma u pokušaju da poveća dobit na uloženi sopstveni kapital.
Pomoću leveridža se pokušavaju proceniti efekti poslovanja uz prisustvo pomenutih konstantnih faktora, odnosno fiksnih rashoda. U daljem delu ovog rada pomenućemo vrste leveridža – poslovni, finansijski i kombinovani.

U kratkim crtama, leveridž i njegove vrste možemo da predstavimo na ovaj način:

• Leveridž (poluga) – Upotreba fiksnih troškova radi povećavanja (ili podizanja) profitabilnosti;
• Poslovni leveridž – Upotreba fiksnih troškova poslovanja preduzeća;
• Finansijski leveridž – Situacija kada se preduzeće finansira zaduživanjem. Britanski izraz je gearing (zaduženost).