СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет : Микроекономија
ТЕМА : САВРШЕНА КОНКУРЕНЦИЈА
САДРЖАЈ :
УВОД
1.КЛАСИФИКАЦИЈЕ ТРЖИШНИХ СТРУКТУРА
1.1. Несавршена конкуренција
1.2. Врсте несавршене конкуренције
1.3. Монополистичка конкуренција
1.4. Олигопол
2. САВРШЕНА КОНКУРЕНЦИЈА
2.1. Појам савршене конкуренције
2.2. Модел савршене конкуренције
2.3. Приход савршено-конкурентног предузећа
2.4. Одлучивање предузећа у кратком и дугом року
2.4.1. Краткорочна одлука предузећа да обустави
производњу
2.4.2. Дугорочна одлука предузећа о уласку или изласку са
тржишта
2.4.3. Тржишна понуда са уласком и изласком у дугом року
2.5. Тржишни неуспеси и савршена конкуренција
2
УВОД
Економија се дели на:
1)
Макроекономију
као део еконмске науке објашњава
макроеконмске величине: агрегатну понуду, агрегатну
тражњу, инвестиције, штедњу, незапосленост и инфлацију.
2)
Микроекономију
, прочава понашање појединих
економских субјеката: продаваца, купаца, штедиша,
инвеститора и тржиште где се појединачни економски
субјекти сусрећу.
Теме којима се екомонија бави су:
1) Оптималан избор економских субјеката
, микроекономија
проучава начин на који појединачни економски субјекти
врше своје изборе тако да максимиѕирају своје задовољство.
За предузетника је то максимално задовољство, а за
предузеће максималан профит.
2) Улога цене у оптималном избору
, цене играју значајну
улогу у алтернативном одлучивању економскиг субјекта.
Често су цене најзначајнији чинилац да ли или не купити
неки производ.
3) Начин одређивања цена
, постоје два начина одређивања
цена :
а
)
Централно-плански
, када цену одређује држава.
б
)
Тржишни
, цена се одређује интеракцијом потрошача,
радника и предузећа.
4
Економска наука, па и микроекономија као њен саставни део
бави се објашњавањем и предвиђањем економских појава. Она
објашњавање и предвиђање врши преко економске теорије која
је заснована на неким претпоставкама и правилима. Економска
наука изграђује одговарајући економски модел како би преко
њега на један једноставан начин појаснила функционисање
економских појава и субјеката. Модел је најчешће математички
приказ неке појаве.
Ваљаност економских теорија се кроз упоређивање предиђене
економске ситуације са стварно насталом. Преко процеса
упоређивања са стварно насталим ситуацијама, економске
теорије се предвиђају и надограђују.
1.
КЛАСИФИКАЦИЈЕ ТРЖИШНИХ СТРУКТУРА
Stackelberg
је дао класификацију тржишних структура,
узимајући као критеријум број учесника на страни понуде и на
страни тражње. Његова класификација садржи девет тржишних
стања са дијагоналом : потпуна конкуренција, билатерални
олигопол и билатерални монопол са олигополом, монополом и
квазимонополом испод, и са олигопсоном, монопсоном и
квазимонопсоном изнад дијагонале.
бр. купаца
МНОГО
МАЛО
ЈЕДАН
5
в
)
Олигопол
– који нуди хомоген производ одликује савршена
ценовна еластичност тражње. Олигопол одликује постојање
унакрсне еластичности тражње тј. промене у цени једног
производа утичу на промену тражње за другим производима.
г
)
Ограничена конкуренција
– представља постојање великог
броја предузећа који нуде диференциран производ. Тржиште
једне употребне вредности није јединствено, већ је подељено на
већи број релативно изолованих тржишта, где произвођачи нуде
диференциран производ. Пошто је врло лако ући у одређену
делатност, ценовна еластичност тражње је одређен (већи) број.
Унакрсна еластичност тражње постоји, јер промена цене једног
произвођача утиче на промену тражње за производима другог
произвођача.
1.1. Несавршена конкуренција
Ако предузеће може осетно утицати на тржишну цену своје прои
зводње, тада се предузеће класификује као
„несавршени
конкурент”
1
. Несавршена конкуренција превладава у индустрији
кад год појединачни продавци имају одређени надзор над ценом
свог
производа.
Судије
савршене
конкуренције
су „PRICE TAKERS“ -доносе одлуке само о величини производње,
док судије несавршене конкуренције „PRICEMAKERS“ - доносе
одлуке и о количини производње и о висини цена. Несавршена
конкуренција не подразумева да предузеће има
1
Интернет сајт Министарства финансија,
http://mfp.gov.rs/
7
