1
UVOD
Tema seminarskog rada jeste sopstveni kapital privrednih društava. Rad sadrži nekoliko
celina, u kojima se teorijski obrađuju privredna društva, u celini i pojedinačno, kapital, kao i
način njegovog nastanka i knjiženja kroz glavnu knjigu. Cilj ovog rada jeste u tome da
prezentuje i prikaže pravnu formu nastanka privrednih društava, napravi razliku među
njima i njihovom poslovanju i prikaže načine formiranja i promena na njihovom kapitalu.
Privredno društvo
je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, a svojstvo
pravnog lica stiče u skladu sa zakonom o registraciji. Ono ima pretežnu delatnost, a može
obavljati i druge delatnosti koje nisu zabranjene zakonom, nezavisno od toga da li su
određene osnivačkim aktom, odnosno statutom. Privredno društvo stiče svojstvo pravnog
lica registracijom odnosno unošenjem podataka o tom društvu u Registar, na način propisan
Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Otpočinjanje poslovnih aktivnosti privrednog društva podrazumeva pribavljanje
neophodnih finansijskih sredstava. U zavisnosti od toga da li su osnivači početni kapital
obezbedili iz sopstvene akumulacije ili su ga pribavili iz tuđih izvora razlikujemo: sopstveni
kapital privrednog društva i pozajmljene izvore sredstava.
U zavisnosti od pravne forme (organizacionog oblika) privrednog društva, različit je i način
pribavljanja sopstvenog kapitala. Prema Zakonu o privrednim društvima razlikuju se
sledeće pravne forme privrednih društava: ortačko društvo; komanditno društvo; društvo sa
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno).
1
Privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je
registrovalo u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime obavezno sadrži naziv,
pravnu formu i mesto u kome je sedište društva.
Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način:
„ortačko društvo“, „o.d“ ili „od“
„komanditno društvo“, „k.d.“ ili „kd“
„društvo s ograničenom odgovornošću“, „d.o.o“ ili „doo“
„akcionarsko društvo“, „a.d.“ ili „ad“
Društvo može u poslovanju, pored poslovnog, da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim
uslovima pod kojima koristi poslovno ime. Preduzetnik takođe obavlja delatnost pod
poslovnim imenom,koje sadži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku
preduzetnik ili „pr“ i sedište.
Imovinu društva čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava društva. Ulozi u
društvu mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. Nenovčani ulozi
mogu biti u stvarima i pravima, ako zakonom za pojedine forme društava nije drugačije
1
Zakon o privrednim društvima, član 8, “Sl. glasnik RS,” broj 36/11 i 99/11. Iako ne uključuje inokosna
preduzeća u privredna društva, zakon u delu pod nazivom Preduzetnik (članovi 83-92) utvrđuje i način
osnivanja, odgovornost i prestanak poslovanja preduzetnika.
4
2. SOPSTVENI KAPITAL POJEDINAČNIH (INOKOSNIH) ENTITETA
Ovaj oblik organizovanja predstavlja najjednostavniju pravnu formu preduzetničkog
organizovanja u kome privrednu delatnost obavlja jedan vlasnik. Vlasništvo i menadžment
čini jedna osoba koja je odgovorna za celokupnu efektivnost i efikasnost preduzeća.
Prednosti inokosnog preduzeća su:
jeftina forma organizovanja,
velika sloboda vlasnika u regulisanju organizacije,
vlasnik ima kompletnu kontrolu u upravljanju,
minimalan obrtni kapital,
prednosti u domenu taksi za male vlasnike,
čitav ostvareni profit pripada vlasniku
Nedostatci inokosnog preduzeća su:
neograničena odgovornost vlasnika preduzeća,
u slučaju bolesti ili smrti vlasnika gubi se kontinuitet poslovanja,
teže se skuplja kapital, jer akumulacija zavisi od jedne osobe,
rast i razvoj firme je ograničen zbog nedovoljnog znanja vlasnika.
Osnivački kapital ovakvih entiteta formira se ulaganjem osnivača, odnosno vlasnika. Ulozi
vlasnika na ime osnivačkog kapitala mogu da budu u novcu ili u obliku stvari (zemljište,
građevinski objekti, oprema, transportna sredstva, i sl.). Svako ulaganje od strane vlasnika
bilo inicijalno ili naknadno, knjiži se kao povećanje imovine, na dugovnoj strani
odgovarajućih računa sredstava, uz istovremeno povećanje sopstvenog kapitala na potražnoj
strani računa Inokosni kapital.
Vlasnik ima pravo na dodatna ulaganja kapitala, kojima se inicijalni ulog kapitala povećava,
kao i na isplate na ime povlačenja dela uloženog kapitala ili pokrića svojih ličnih rashoda,
kojima se kapital smanjuje. Svako naknadno ulaganje kapitala u knjigovodstvu se obuhvata
na isti način kao i inicijalno ulaganje kapitala. Sa druge strane, isplate kojima se sopstveni
kapital smanjuje zbog povlačenja dela kapitala od strane vlasnika obuhvataju se na
dugovnoj strani računa Inokosni kapital, uz odobrenje na računu Blagajna ili Tekući račun,
dok se sve isplate na ime pokrića ličnih rashoda vlasnika obuhvataju u knjigovodstvu na
dugovnoj strani konta Lični račun vlasnika, uz odobravanje računa novčanih sredstava
(Blagajna ili Tekući račun). Takav način obuhvatanja isplata na ime ličnih rashoda vlasnika
obrazlaže se potrebom „da se osigura uvid u njihovu visinu i izvrši njihovo odvajanje od
smanjenja osnivačkog kapitala nastalog usled povlačenja kapitala. Račun vlasnika kapitala
se smatra korektivnim računom računa Inokosni kapital.“
3
Lični račun vlasnika se gasi na kraju obračunskog perioda, a za iznos njegovog salda
smanjuje se inokosni kapital vlasnika.
3
Ilić, G. i ostali, navedeno delo, str. 166.
5
2.1. PRIMER FORMIRANJA I PROMENA KAPITALA INOKOSNOG
ENTITETA
1. Preduzetnik Zoran T. je uplatio na tekući račun na ime osnivačkog uloga 35.000RSD.
2. Na ime pokrića ličnih rashoda vlasnika isplatili smo preko banke 10.000RSD.
3. Sa tekućeg računa isplatili smo 2.000RSD na ime delimičnog povlačenja kapitala.
4. Isplatili smo preko banke na ime ličnih rashoda vlasnika 3.000RSD.
5. Zaključili smo Lični račun vlasnika.
D (+) TEKUĆI RAČUN P (-) D (-) INOKOSNI KAPITAL P (+)
1) 35.000
2) 10.000
3) 2.000
1) 35.000
3) 2.000
4) 3.000
5) 13.000
D LIČNI RAČUN VLASNIKA P
2) 10.000
5) 13.000
4) 3.000
