UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
Master akademske studije
Upravljanje komunalnim sistemom
Predmet: Ekonomičnost komunalnih sistema
Seminarski rad
Sprovođenje komunalnih delatnosti u ruralnim sredinama
Mentor:
Student:
dr Dragan Spasić Boris Dimitrijević М1646
Niš, januar 2017
1
sredine. U isto vreme neophodno je znatno izmeniti i prilagoditi okvir rada ruralne politike u
skladu sa politikom i dobrom praksom u EU. Srbija će sa dobijanjem statusa “zemlje kandidata”
dobiti pravo da koristi EU fondove u okviru IPA programa za ruralni razvoj (IPARD). Srbija bi
zbog toga trebalo da se usredsredi na uspostavljanje neophodne strukture kako se dostupna
sredstva maksimalno iskoristila u cilju jačanja kapaciteta za ispunjavanje uslova za članstvo u
EU. Politika ruralnog razvoja EU je posebno važna jer predstavlja jednu od osnovnih politika
EU. U ovom kontekstu je važno je napraviti razliku između mera neophodnih da bi se Srbija
pripremila za implementaciju IPARD fondova na nacionalnom, regionalnom, i lokalnom nivou.
Efikasnost politike ruralnog razvoja, međutim, u najvećoj meri zavisi od lokalne zajednice
pa čak i individualnih inicijativa na lokalnom nivou (kreiranje prijava, analiza prijavnog
formulara, odluke o finansiranju, implementacija projekata, privlačenje fondova, izveštavanje i
kontrola...).
4
1. INTEGRISANJE EKOLOŠKIH ZAHTEVA U RURALNU POLITIKU
U gotovo svim razvijenim zemljama, u poslednjih nekoliko decenija, došlo je do
degradiranja životne sredine, što je između ostalog i posledica zagađenja koja potiče iz ruralnih
područja, pre svega, usled intezivne proizvodnje. Zbog toga se javila potreba da se očuvanje
životne sredine ugradi u nove pravce agrarne i ruralne politike. U oblasti zagađenja životne
sredine se, kao osnovna, ističu tri problema. Prvi problem je vezan za povećanu koncentraciju
ugljen-dioksida i ostalih gasova u atmosferi, usled kojih dolazi do povećanja temperature
atmosfere i izazivanja tzv “
greenhouse effect-a
„. Drugi problem vezuje se za pojavu tzv. “kiselih
kiša“ usled povećane koncentracije sumpor dioksida ili raznih azotnih oksida u atmosferi,
izazvanih industrijskim procesima, masovnom upotebom automobila itd. Na kraju, treba
pomenuti i smanjenje količine ozona u atmosferi i probijanje ozonskog omotača, usled
povećanog nivoa azot-oksidai hloro-fluoro karbonata koji mogu značajno da ugroze
čovečanstvo.
1
Ekološki problem ruralnog razvoja danas je veoma aktuelan, a sa daljim tehničko-
tehnološkim napredkom će biti sve aktuelniji. O ovom pitanju se mora voditi računa u svim
oblastima života I rada čoveka, iz razloga što se čovek ne samo prilagođava životnoj sredini, već,
za razliku od drugih živih bića, on je samo aktivno i intenzivno menja. Vrednosti koje je stvorila
savremena ekološka ekonomija jasno reflektuju odnose između prirode i čoveka.
Procena uticaja na životnu sredinu (
Environmental Impact Assessment
–
EIA
) predstavlja
jedan od savremenih instrumenata politike životne sredine i ekološkog menadžmenta, koji je
opšteprihvaćen u skoro svim zemljama sveta. EU je uvela ovaj instrument 1985.god. ,
donošenjem posebnog upustva 85/337/EEC o proceni uticaja određenih javnih i priovatnih
projekata na životnu sredinu. Ovo upustvo je kasnije izmenjeno i dopunjeno Upustvom Saveta
97/11/EC iz 1997.god. Dalja dogradnja u ovoj oblasti učinjena je Upustvom 2003/35/EC
Evropskog parlamenta i Saveta 2003. godine, kojim se obezbeđuje učešće javnosti u izgradi nacta
određenih programa koji se odnose na životnu sredinu. Savet EU je 2003. godine usvojio Odluku
o zaštiti životne sredine krivičnim sankcijama, sa ciljem da se zajedničkom akcijom odklone
opasnosti od ozbiljnog ugrožavanja životne sredine.
1
Симоновић, З., Милановић, Р. (2005)
Неки еколошки проблеми пољопривредне производње и
руралног развоја,
Мултифункционална пољопривреда и рурални развој, ИЕП, Београд
5
EU obezbeđuje finansijski podstrek ruralnom stanovništvu da obavlja svoje delatnosti na
način koji je bolji po očuvanje životne sredine
2
nudi finansijsku pomoć poljoprivrednicima koji se slođe da svoje delatnosto
ovanljaju drugačije van konvencionalnih metoda
podstiče poljoprivrednike da se bave alternativnim delatnostima
podstiče prosirenje površina pod šumama i šumovitim oblastima
podstiče proizvodnju biomase za energiju bezbednu po životnu sredinu
Kada je u pitanju ustavna i zankonska regulativa zaštite životne sredine u Srbiji, treba istaći
da u Ustavu Republike Srbije nalazima sledeću formulaciju : Čovek ima pravo na zdravu životnu
sredinu. Svako je, u skladu sa zakonom, dužan da štiti i unapređuje životnu sredinu. Problematiku
zštite životne sredine detaljnije reguluiše
Zakon o zaštiti životne sredine,
koji je donet 2004,
godine, usklađen sa Direktivama EU o proceni uticaja na životnu sredinu, (85/337/EEC),
strateškoj proceni uticaja (2001/43/EC), integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja
(96/61/EC) i učešću javnosti (2003/35/EC). Zakonom su, na sveobuhvatan način, propisane mere
zaštite vazduha, vode, zemljišta, biodiverziteta, šuma i prirodnih dobra od zagađenja i
degradacije, što ukazuje d aje osnovna ideja u zakonskom tekstu usmerena na izjedbačavanje
naše pravne regulative u ovoj oblasti sa zakonskim propisima EU.
Za harmonizaciju u oblasti zaštite životne sredine sa regulativom EU, potrebno je
3
:
dalje izgrađivati sistem zaštite životne sredine, u skladu sa
acquis EU
usvajati zakone po oblastima : upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštita
prirode i drugi zakoni
usvojiti zakone o ratifikaciji međunarodnih ugovora iz oblasti životne sredine i
uspostaviti efikasne mehanizme za sprovođenje međunarodnih obaveza i saradnje
usvojiti podzakonske akte iz seta zakona o zaštiti životne sredine, po oblastima kao
i standarde
2
www
. minpolj
. sr
3
Влада републике Србије
(2005)
Национална стратегија за приступање ЕУ
, Канцеларија Владе
Републике Србије за придруживање ЕУ, Београд
7
