Srpska mitologija

SRPSKA MITOLOGIJA

Apstrakt: U tekstu koji je pred nama obrađena su narodna verovanja kod nas. Od demona prirode, babica, vestica do usluznih duhova i vetrovnjaka. Kako je naša mitologija obimna obradjen je samo mali deo verovanja u cilju priblizavanja iste čitaocu. U tekstu ćemo se susresti sa strasnim, zanimljivim, mocnim demonima koji su odraz verovanja naseg naroda. Nas narod je bio paganski narod pa to i objasnjava ova verovanja. Demonima se pripisuju nadljudske moci kao sto su menjanje oblika, uticaj na vremenske nepogode, ustajanje iz mrtvih i slicne osobine. Demoni mogu biti losi i dobri, razdrazljivi i blagi, jaki i slabi ali povezuje ih jedna stvar, svi su natprirodna bica.
Ključne reči: mitologija, običaji, verovanja, magija, kult, religija
Uvod

Srpska mitologija je vrlo bogata i razgranata zato što je sačinjena od slovenskih mitoloških verovanja koje su juzni Sloveni doneli sa sobom i mitološka verovanja koja su ih dočekala na ovim prostorima gde su se nastanili. Dosta uticaja na srpsku mitologiju je imala i Turska. Ona je sa svojim pohodima širila i svoju kulturu, a samim tim i svoja mitološka verovanja.
Najviše dokaza o srpskoj mitologiji imamo u narodnim predanjima kao što su: običaji, verovanja, usmena predanja i dr. Pisanih izvora o srpskoj mitologiji ima jako malo, ali mogu se naći u nekim crkvenim zapisima, besedama, hronikama i drugo.
Srpsku mitologiju je najlakše objasniti ako krenemo od demonologije. Demon je u religiji, narodnim predanjima i mitologiji natprirodno biće koje uopšteno opisano kao zao duh ( mada može da bude i dobar). Veruje se da demon može pozvati i kontrolisati ljude uglavnom sa svojim magijskim moćima. Demon može da opseda nekoga i da uđe u njegovo telo. Verovanja u demone su se duže očuvala zato što ih je crkva zanemarila jer se borila protiv paganizma, a i verovanje u demone je nekako opšte usvojeno. Radi lakšeg razumevanja, mitove možemo grupisati u pojedine grupe kao što su: demoni prirode, demoni sudbine, demoni bolesti, domaći demoni, demoni koji nastaju od ljudi, ljudi demonskih osobina i ostali demoni.
Uspomena na demone je mnogo svežija u istočnim krajevima Srbije za razliku od zapadnih krajeva.
1. Demoni prirode

Slovenska religija je dobrim delom bila animistična. Smatralo se da demoni prirode imaju uticaj na prirodne pojave i da vladaju prirodom. Kod nas ih je bilo dve vrste: demoni prirode u užem smislumeđu kojima su svrstani šumski i vodeni duhovi, dok među demone atmosferskih pojava spade german, ala i zmaj.
1.1. Lesnik

Naš lesnik se svojim nazivom i glavnim osobinama vezuje za slovenske šumske duhove, pa su verovanja u vezi sa njim doneta iz prapostojbine. To nabolje svedoči i sam naziv ovog bića gde les na staroslovenskom znači šuma. Na Balkanu su karakteristike lesnaka svakako proširene zatečenim verovanjima, ali je izvorni oblik nesumnjivo slovenski. Sloveni su pre hrišćanstva bili jako vezani za prirodu. Verovali su da je cela priroda oduhovljena, a da šume nastanjuju raznorazni demoni i duhovi. U ovo se dugo verovalo pa čak ni hrišćanstvo ni neke druge civilizacije nisu mogle ovo verovanje da izkorene.
Lesnik se nalazi u svakoj većoj šumi. On vlada šumom i gosodar je svih šumskih životinja. Ima rogove, kozije noge i obučen je u belo krzno. Bučan je i pohotljiv. Verovalo se da otima odvlači lepe žene u svoj dom (šumu). Naklonjen je pastirima i čuva im stoku od predatora i nepogoda. Povezan je sa prirodom, a samim tim i sa životinjama koje ga često okružuju. Najčešće ima medveda pored sebe i često šetaju zajedno. Može da ima i ljudski lik, samo što tada obično nema trepavice i obrve.
Ovaj mit se ne pojavljuje samo u našoj mitologiji. Kod Rusa se on zove lješ. Estonci ga zovu šumski duh, a kod Skandinavaca on se zove skougeman i julbok. Ovo svedoči da je lesnik opšteevropski mit.