Odlomak

1. Uvod

Oblast krivičnog prava predstavlja jednu od najstarijih pravnih oblasti koja se izučava, što i ne čudi, imajući u vidu materiju koju ona izučava i kojom se bavi. Postojanje krivičnih dela, njihovo kažnjavanje, suzbijanje kao i njihov razvoj kroz istoriju jeste veoma složena pravna celina.
Kada učinitelj sa jednom radnjom prouzrokuje jednu posledicu i ostvari jedno krivično delo, tada postoji jedinstvo radnje i posledice ili jedinstvo krivičnog dela. Međutim, jedinstvo krivičnog delo će postojati i kada učinitelj sa više radnji prouzrokuje jednu posledicu i ostvari biće jednog krivičnog dela, jer sve ove radnje ulaze u sastav jedne radnje posmatrane u krivičnopravnom smislu. U takvom slučaju, postoji sticaj radnji u prirodnom smislu, ali jedinstvo radnji u krivičnom smislu. Međutim, postoje i slučajevi kada jedna osoba sa jednom ili više radnji ostvari više krivičnih dela za koja joj se istovremeno sudi i izriče jedna jedinstvena kazna. Ova se situacija naziva jedinstvo krivičnih dela sa gledišta kažnjivosti ili sticaj krivičnih dela.
Znači, u nekim situacijama izvršilac krivičnog dela se ne zaustavlja na jednom krivičnom delu već u određenom vremenskom periodu počini više krivičnih dela, pre nego što mu je i suđeno za prethodna dela. Takođe, moguće je da počinilac jednom radnjom, svesno ili nesvesno, počini više krivičnih dela. Ove situacije se u krivično-pravnoj teoriji karakterišu kao sticaj krivičnih dela.
Za sticaj krivičnih dela postoje posebna pravila koja se primenjuju u takvim situacijama, kao i poseban način izricanja kazne za učinioce, o čemu će u ovom radu biti reči.
2. Pojam i vrste sticaja

Sticaj krivičnih dela postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi.

2.1. Idealni sticaj
Kada učinilac jednom radnjom učini više krivičnih dela to se naziva idealnim sticajem. Na primer, kad izvršilac bacanjem bombe, dakle preduzimanjem jedne radnje, jedno lice liši života, a dva lica teško telesno povredi. Time je u idealnom sticaju izvršio tri krivična dela. Drugi primer je kada sa jednom izjavom uvredi više lica.
Idealni sticaj može biti homogeni i heterogeni. Homogeni idealni sticaj postoji kada učinitelj sa jednom radnjom ostvari više krivičnih dela iste vrste. Heterogeni idealni sticaj postoji kada se sa jednom radnjom prouzrokuje više krivičnih dela različite vrste. Idealni sticaj postoji bez obzira da li su ostvarena svršena krivična dela ili su ostala u pokušaju. Prema tome, moguć je idealni sticaj krivičnih dela u pokušaju. On postoji i kada neke radnje budu realizovane kao svršena krivična dela, a druga kao pokušaj krivičnog dela. Međutim, za postojanje idealnog sticaja u ovim slučajevima, potrebno je da je pokušaj kažnjiv.
2.2. Realni sticaj
Realni sticaj postoji kada učinitelj sa više radnji prouzrokuje više krivičnih dela pod uslovom da ni za jedno od učinjenih dela učinitelju nije izrečena pravosnažna presuda. Za postojanje realnog sticaja potrebno je da su ostvarena najmanje dva krivična dela sa posebnim radnjama i da se učinitelju istovremeno sudi za sva dela u istom postupku, donosi se jedna presuda i izriče jedna glavna kazna. Ako je učinitelj učinio dva krivična dela, ali mu je za jedno od njih izrečena pravosnažna presuda bez obzira da li je kaznu izdržavao ili ne tada postoji povrat, a ne realni sticaj.
Za postojanje realnog sticaja nije bitno koliko je vremena proteklo između krivičnih dela učinjenih u sticaju. I realni sticaj može biti homogeni ili heterogeni. Homogeni realni sticaj postoji kada učinitelj sa više radnji ostvari više krivičnih dela iste vrste. Heterogeni realni sticaj postoji kada učinitelj sa više radnji učini više različitih krivičnih dela.
Smisao i svrha postojanja sticaja kao opšteg instituta jeste ustanovljavanje posebnih pravila koja važe za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju. Ono je takođe, bitno i da bi se napravila razlika između situacija kada se zaista radi o više krivičnih dela od onih situacija gde postoji samo jedno krivično delo. U određenim slučajevima, iako je preduzeto više radnji, ili su ostvarena bića više krivičnih dela, sticaja nema, jer postoji ili prirodno jedinstvo dela, ili je sticaj samo prividan, pa se uzima da postoji samo jedno krivično delo. Prirodno jednistvo dela postoji na primer, kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. Tada postoji jedno krivično delo, a ne onoliko krivičnih dela koliko je stvari uzeto.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese