SEMINARSKI RAD
SUS MOTORI
STVARNI CIKLUSI
Student: Mentro:
Travnik, februar 2016. godine
S A D R Ž A J:
UVOD................................................................................................................................. 1
1. EKONOMIČNOST U POTROŠNJI GORIVA..........................................................2
2. BUČNOST MOTORA I VOZILA...............................................................................3
3. STVORENI ODPADCI IZ VOZILA...........................................................................5
4. EMISIJA I PROPISI O EMISIJI OTROVNIH MATERIJA IZ VOZILA.............6
4.1. Emisija izduvnih gasova motornih vozila.................................................................6
4.2. Gasovite komponente...............................................................................................8
4.3. Dozvoljene emisije štetnih materija..........................................................................9
4.4. Uticaj goriva na izduvnu emisiju motornih vozila...................................................10
4.5. Redukcija štetnih materija u izduvnim gasovima.....................................................11
4.6. Redukcija emisija štetnih materija u izduvnim gasovima oto motora......................11
4.7. Povratak izduvnih gasova EGR................................................................................ 12
4.8. Redukcija emisija štetnih materija u izduvnim gasovima dizel motora...................13
ZAKLJUČAK.................................................................................................................... 18
LITERATURA...................................................................................................................19
POPIS SLIKA I TABELA................................................................................................ 20
0
1. EKONOMIČNOST U POTROŠNJI GORIVA
Prve propise o ekonomičnosti su donele SAD 1973. godine kada je, kod
putničkih automobila, potrošnja ograničena na 13 mp/g (milja/galonu). 1978. godine
granica se pomera na 18 mp/g a 1985 na 27,5 mp/g, a 1995-te godine granica je 35
mp/g (milja/gramu) uz navođenje granice za CO
₂
=242 g/mp. Proizvođači motornih
vozila su ipak uspeli da granicu standarda za ekonomičnost zadrže na 27,5 mp/g do
danas. Jedan od osnovnih zadataka je da se ekonomičnost po američkom standardu
poveća tri puta u odnosu na 1993. godinu, odnosno svede na 80 milja po galonu
(2.94 litara/km) ili 106 g/mp CO
₂
, uz nepromenjenu cenu, komfor i bezbednost
1
.
Udruženje evropskih konstruktora automobila ACEA je predložilo da se
prosečna emisija CO
₂
ograniči na 140 g/km do 2008. godine. Na bazi izveštaja
Evropski parlament usvojio je predlog da se srednja emisija CO
₂
iz svih novih vozila
ograniči na najviše 125 g/km do 2015. godine. Ta granica treba da se ostvari samo
preko primene novih tehnologija kod motora i vozila bez uzimanja u obzir doprinosa
drugih mera, kao što je primena biogoriva, specijalnih guma ili poboljšanja u
sistemima za klimatizaciju vozila.
Na bazi pomenutog izveštaja razmatra se mogućnost usvajanja predloga da se
srednja emisija CO
₂
ograniči na najviše 95 g/km do 2020. godine. Granica traba da
bude utvrđena najkasnije do 2026. Godine uz najavu da se smanjenje do 70 g/km ili
još manje uvede kao obaveza od 2025. godine.
1
R. Vukašinović, „Motori SUS“, VTŠSS Uroševac, Zvečan, 2012., str. 43-45
2
2. BUČNOST MOTORA I VOZILA
Buka i vibracije su fizički fenomeni koji nastaju kao rezultat udarnih i
oscilatornih procesa u mašinskim elementima, sklopovima i uređajima. Oni se mogu
dešavati u čvrstim telima, tečnim i gasovitim fluidima
2
.
Osnovni uzroci pojave vibracija i buke se mogu svrstati u četri grupe:
Konstrukcioni parametri,
Tehnološki parametri,
Radni procesi i
Tehnologija održavanja.
Slika 1. Osnovni uzroci pojave vibracija i buke
Ukupna buka automobilskog saobraćaja zavisi od:
2
R. Pešić, S. Petković, S. Veinović, „Motorna vozila i motori-oprema“, Mašinski fakultet, Banja
Luka, 2008., str. 27-33
3
Slika 3. Dozvoljene granice za buku
3. STVORENI OTPADCI IZ VOZILA
Upotrebom vozila čovek narušava ekološku ravnotežu na planeti Zemlji. Od
svih narušavanja ekološke ravnoteže najviše pažnje daje se zagađenju vazduha.
Narušavanja ekološke ravnoteže se ogledaju u:
Potrošnji prirodnih izvora u procesu proizvodnje vozila
Potrošnji goriva i kiseonika
Emitovanje štetnih materija u vazduh, zemlju i vode u toku proizvodnje i
eksploatacije vozila i
Odlaganju vozila u vidu raznih otpada.
U cilju definisanja odgovornog odnosa prema otpadu koji stvaraju vozila na
kraju svog životnog ciklusa Evropska komisija je 1997. godine prihvatila predlog
odgovarajuće direktive
3
.
Osnovne ideje te direktive bile su:
Da se definiše uticaj starih vozila, koja su došla do kraja životnog ciklusa, na
okruženje,
3
R. Vukašinović, „Motori SUS“, VTŠSS Uroševac, Zvečan, 2012., str. 44-45
5
