Svojstva vode

VODA

Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H2O. Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mržnjenja vode je 0°C, a temperatura ključanja je 100°C. Čvrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito para. Voda je tečnost bez boje, ukusa i mirisa. Ona pokriva više od dve trećine zemljine površine u vidu okeana, mora, reka i jezera. Sva živa bića u svom sastavu takođe imaju preko dve trećine vode, ali i koriste vodu na razne načine (piju je, žive u njoj).
Voda nema stalan oblik, već zauzima oblik suca u kome se nalazi. Pri naginjanju suda slobodna površina vode ostaje uvek horizontalna. Prilikom isticanja iz suda voda se razliva no ravnoj podlozi, ili teče niz kosu podlogu. Voda je rastvarač za neke supstance (so, šećer, alkohol) , a za neke ne (benzin, ulje, metal). Za opstanak biljnog sveta je bitno što voda rastvara hranljive materije (minerale) iz zemljišta i tako omogućava njihovo korišćenje. Voda rastvara neke stene pri čemu nastaje so, na je zato morska voda slana. Vazduh rastvoren u vodi omogućava disanje životinjama, koje u njoj žive i za disanje koriste kiseonik iz vode, a ne iz vazduha. Što je voda toplija u njoj je manje rastvorenog vazduha, a time i kiseonika i obrnuto. Zbog uticaja gravitacije voda vrši pritisak na dno suda u kome se nalazi i na sva tela uronjena u nju. Što je telo dublje uronjeno u vodu to je pritisak kojim ona deluje na telo veći. Neki predmeti plutaju na površini vode, neki lebde ispod površine, dok neki tonu. Ako je težina tela manja od težine vode koju je istisnulo, telo će plutati, ako su težine jednake, telo će lebdeti. Ukoliko je težina tela veća od težine vode koju je is tisnulo, telo će potonuti.
Poznato je da se voda u prirodi javlja u sva tri agregatna stanja, što zavisi od njene temperature. Na temperaturama nižim od 0 °S voda se nalazi u čvrstom agregatnom stanju (led). Na 0 °S led se topi i prelazi u tečno stanje. Voda u tečnom stanju isparava na svim temperaturama, ali je isparavanje intenzivnije što je temperatura viša. Kako se na temperaturama od 0 °S do 100 °S isparavanje vrši samo sa površinskog sloja, ukoliko je slobodna površina vode veća, utoliko će više vode ispariti. Na temperaturi od 100 °S voda ključa, što znači da isparava iz svoje celokupne zapremine i prelazi u gasovito agregatno stanje (vodena para).